16.02.2023, 11:10

Kad dođeš u bilo koji grad 2023. godine

Kultna pesma Matije Bećkovića, najlepše opisuje grad Valjevo, vreme romantike, ljubavi, iskrenosti, emocija, a čega nažalost, ima sve manje. Matijina pesma je stekla takav legendarni status, da se svaki Valjevac poistovećuje sa njom, sa njom se predstavlja pred drugim i neretko je citira, izgovora i promišlja.

 

Ta sveprisutnost prelepe pesme, koja je naša zajednička, a pomalo i svačija ponaosob, navela me je da napravim varijaciju iste, kao svojevrsnu parodiju i društvenu kritiku, upravo iz ljubavi prema gradu i sentimentom za nekim lepšim vremenima. Moja satira sadrži i opomenu, u nadi da ćemo ponovo imati neko lepo vreme, koje će pesnici opevati, kada se nećemo baviti trivijalnim stvarima kao što su računi, dugovi, izvršitelji, ali i razni projekti, opasni po naš grad i naše duše.

 

**************************** 

 

Kad dođeš u bilo koji grad 2023. godine

 

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno, 

magle su sa Povlena, smog i čađ, pa se put ne vidi, 

Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad, 

Ako taj grad slučajno bude Valjevo, 

Mesto kod Uba, 

Gde sam i ja došao, 

Doći ćeš putem kojim si morao doći, 

Iz Amerike, ili Nemačke, Kanade ili Austrije, 

Koji pre tebe nije postojao,

Nego se s tobom rodio, 

Jer u inostranstvu su samo tebe čekali, 

Da pereš čaše, švapske penzionere i prodaješ viršle, 

I da ideš svojim putem, 

Iznajmljenim Poršeom, 

I sretneš onu koju moraš sresti, 

Jer svak' će jednom sresti, svoju ličnu izvršiteljku, 

Na putu do suda kojim moraš ići

Koja je držala tvoj život u šaci, 

I pre nego što si je sreo

I znao da postoji

I ona i kazna zbog koje si došao.

* * * * *

Dok dođe u tvoj život

I zauvek ga zaustavi, 

Ona koja je prema tebi krenula

Iz velike daljine

Odnekud iz Komore izvršitelja, 

Sa Tartara iz Golog otoka, 

U kome nikad nije bila, 

I zvala se kako se zvala

Recimo Vera Derikoža, 

I izgledala kako je izgledala

Kako više niko, hvala Bogu, na svetu ne izgleda.

* * * * *

Biće to jedini grad

U kome si oduvek bio

i u koji ćeš ikada otići, 

Ako ne platiš, iz zatvora izaći nećeš, 

I čim si čuo njeno ime, 

I pre nego što si je sreo

Oduvek si je znao

Jer si se plašio godinama, 

Dok si radio za dug, 

sa drugim gastarbajterima. 

* * * * *

Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno

Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad

Ako taj grad slučajno bude Valjevo, 

Doći ćeš u grad u kome nema crkve gde si se krstio, nema drvoreda pored koga si sa devojkom šetao, dedovo imanje neko je eksproprisao, neko je litijum tamo otkrio,

Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje

Tvojim i batom još nekoga

Ko s tobom putuje, 

Policajcem koji te prati, 

I glas mu ide po vetru

Dvostruko odjekuje, 

Jer ti telefon prisluškuje. 

U dan neobičan za to doba godine

Da ni sam nećeš biti siguran

Ni koji je to grad

Ni koji su tvoji koraci

Samo ćeš poznati onaj glas

Koji ne ide po vetru

Nego se javlja u tebi:

Pazi šta radiš, znamo sve o tebi. 

* * * * *

Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad

Svet će postati uspomena na izvršiteljku, 

I neće biti ni jednog mesta na zemlji

Gde te neće sačekivati

Ni ogledala u kojem je nećeš videti

Ni plave kose koja nije njena

Ni oblaka bez njenog licemernog osmeha

Zapamtio je prostor

Gora i voda

Onakvu kakvu si je prvi put video

U bilo kojem gradu, u bilo kojem sudu, u bilo kojem ofisu. 

* * * * *

I ništa ne bi bilo kao što jeste

Da je moglo biti kao što nije

Jer postoji samo jedan grad

I samo jedan dolazak

I samo jedan susret

I samo jedan popis

I samo jedna zaplena

I samo jedna prodaja 

I svaki je prvi i jedini

I nikad pre ni posle nije se dogodio

I svi dugovi su jedan

Delovi jednog jedinoga duga

Duga nad dugovima

Bilo to dugovi od zelenaša, računa, kredita, 

Duga koji si ti sam, 

Dugu prema kom svi idu. 

Reci mi koji ti je dug, rećiću ti ko si, 

Jer kakvi su ti dugovi, takav ti je život. 

* * * * *

I čim si je video

Oduvek si je mrzeo

I unapred oplakivao sastanak

Koji se zbio

Pre nego što si je sreo

Jer postoji samo jedan grad, 

Samo jedna kazna, 

I samo jedna žena izvršiteljka

I jedan jedini dan

I jedna tužba nad tužbama 

I jedna jedina reč - plati, 

I jedan grad u kome si je čuo

I jedna usta koja su je rekla

A po svemu kako su je izgovorila

Znao si da je izgovaraju kao prvi put

I da možeš mirno sklopiti oči

Jer si već umro i mrtav si dužan, 

Pa i mrtvom kamata teče.

 

Advokat i književnik Stefan Stefanović