17.05.2023, 06:54

Pesnikinja Zlata Kocić dobitnica nagrade "Desanka Maksimović"

Pesnikinja Zlata Kocić dobitnica je ovogodišnje književne nagrade "Desanka Maksimović", koju dodeljuje njena zadužbina za ukupni doprinos srpskoj popeziji.

 

Nagrada je po 30. put uručena juče na svečanosti koja je, zbog vremenskih prilika, održana u Centru za kulturu umesto u Brankovini.

 

Jednoglasnu odluku da se nagrada ove godine dodeli Zlati Kocić doneli su članovi žirija u sastavu: predsednik žirija prof. dr Goran Maksimović, prof. dr Đorđe Despić sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, docent dr Branko Vraneš sa Filološkog fakulteta iz Beograda, dr filoloških i političkih nauka Slađana Ilić, Vojislav Karanović, pesnik i urednik redakcije kulture u Radio Beogradu i dobitnik nagrade iz 2019. godine.

 

Branko Vraneš (Foto: www.leparecvaljeva)

"Dobitnica nagrade pesnikinja Zlata Kocić, prisutna je u srpskoj književnosti duže od pet decenija. Njen raznovrstan pesnički i kulturni rad, najviše dolazi do izražaja u pesničkim, proznim, dramskim izdanjima i knjigama ogleda, kao i prepeva i prevoda sa ruskog i na ruski jezik. Objavljuje poeziju i prozu od 1971. godine, a zastupljena je kao pesnik i prevodilac u brojnim domaćim i stranim zbornicima i antologijama. Poezija joj je prevođena na ruski, engleski, francuski, bugarski, kineski, jermenski, nemački i rumunski jezik.

 

Dobitnica je više uglednih pesničkih nagrada: Rade Drainac, Zmajeva nagrada, Gordana Todorović, Jovan Maksimović, Nolitova nagrada, Nagrada FEDOR, Zaplanjski Orfej, Jefimijin vez, Disova nagrada, Branko Ćopić i mnogih drugih.

 

Možemo na kraju zaključiti da poezija Zlate Kocić istražuje jedan davni svet i život, a kroz te mitske slike razotrkiva savremeni život i čovekovu sudbinu. To su samo neki od argumenata kojima smo se rukovodili prilikom izdvajanja ove pesnikinje za dobitnika ugledne književne nagrade Desanka Maksimović", naveo je dr Branko Vraneš.

 

Zlata Kocić (Foto: www.leparecvaljeva)

Promišljanje o poetici Desanke Maksimović i emotivno obraćanje njenim senima Zlata Kocić nazvala je "Gosti u srcu".

 

"Nema razlike između njenih stihova i nje. Božji čovek. Tako sam osećala pri prvom susretu sa Desankom Maksimović, početkom osamdesetih godina, tako osećam i sada. Detinje vedra, blaga i osmehnuta, ali joj se i uzdah otme, a njena duboka seta načas zatamni oko. Ovde smo danas da se poklonimo njenoj seni, duši. Nenom duhu, pesničkom daru i pesničkom zamonašenju. Njenom velikom srcu. Draga naša Desanka, Vi i Vaša poezija, praiskonski prisna, lirski neumorno i zauvek ustreptala i majčinska toplina – jeste naše nebo sreće. A i za pakao bola pripremali ste nas, dubinski, uistinu, majčinski…", govorila je Zlata Kocić.

 

Nagradu, koju čine povelja i statua Desanke Makimović, uručila je upraviteljica Zadužbine "Desanka Maksimović" dr Svetlana Šeatović.

 

"Desanka Maksimović je apsolutni fenomen srpske poezije i celokupne književnosti. To je pesnikinja sa 78 knjiga i ona je posebna figura naše kulture i književnosti. Tajna biološkog i pesničkog trajanja jeste tajna Desanke Maksimović. Sve mene društvenih i književnih turbulencija pesnikinje i zemlje i vremena u kojem je živela, donosile su joj i slavu, ali i pad. Ipak, ona se uvek mudro krila samo iza štita poezije. Danas taj štit treba svima nama, celoj zajednici koja vapi za stvarnim vrednostima, onima na kojima su vaspitavane generacije naši najboljih sinova i kćeri", rekla je dr Šeatović.

Svetlana Šeatović, Violeta Milošević i Lazar Gojković (Foto: www.leparecvaljeva)

 

Direktorka Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović" Violeta Milošević je kazala da je biblioteka od osnivanja Zadužbine "Desanka Maksimović" utkana u vezivno tkivo između grada Valjeva i same Zadužbine.

 

"Čast je svih ovih godina biti organizator manifestacije koja ima nemerljiv kulturni značaj i čuvati sećanje na Desankin pesnički okean. Danas zajedno proslavljamo izuzetan jubilej – 125 godina od rođenja Desanke Maksimović i tridesetu dodelu nagrade koja nosi njeno ime. Valjevska biblioteka i Grad Valjevo, kulturni stvaraoci Valjeva, a i svaki Valjevac i svako dete rođeno u Valjevu trajno će čuvati Desankino kulturno blago kao porodično nasleđe. Današnjoj dobiti pesnikinji Zlati Kocić upućujem iskrene čestitke, jer je ona dostojan nastavljač Desankine pesničke tradicije, te stoga njene stihove svako može pojmiti kao svoja bliska iskustva", kazala je Violeta Milošević.

 

Gradonačelik Valjeva Lazar Gojković pozdravio je sve prisutne i izrazio zadovoljstvo što je i nakon 30 godina od smrti Desanke Maksimović, uspešno u srcima i svakodnevici sačuvan lik i delo velike pesnikinje.

 

"Siguran sam da vreme Desanke Maksimović i njenih večnih stihova nikada neće proći i da ćemo iz godine u godinu postajati svesniji lepote i dubine njene poezije. Takođe, želeo bih da Valjevo i Valjevci zauvek ostanu ponosni potomci velike pesnikinje i da naš Grad bude svetionik koji će kao svetlost čitavom Srbijom širiti poeziju Desanke Maksimović", rekao je gradonačelnik Gojković.

Lirski rodoslov (Foto: www.leparecvaljeva)

 

"Lirski rodoslov", u adaptaciji i režiji Miroslava Trifunović, izveli su glumci Katarina Vićentijević, Angelina Lukić, Branko Antonić, Dušica Jakovljević, Milica Tomić, uz muzičku pratnju Marka Tomića i kvarteta "Poliptih" i Ivana Simeunovića i "Čarobne žice".

 

Svečanosti u Centru za kulturu prethodio je "Poetski čas valjevskih đaka u spomen Desanki" na Trgu pesništva u Valjevu, a u Brankovini je položeno cveće na humku Desanke Maksimović

Položeno cveće na humku Desanke Maksimović (Foto: www.leparecvaljeva)

 

U Svečanoj sali Valjevske gimnazije proglašen je pobednik 31. poetskog konkursa za srednjoškolce "Desanka Maksimović". Promovisana je zbirka pesama "Zbogom Šamane", Milomira Milosavca, prošlogodišnjeg pobednika konkursa.

 

Pesničku nagradu sa Desankinim imenom, svakog 16. maja na njen rođendan, od 1994. dodeljuju njena Zadužbina, Narodna biblioteka Srbije, Grad Valjevo, Valjevska gimnazija i Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović". Prvi dobitnik 1994. godine bio je akademik Ljubomir Simović, dok je prošlogodišnji laureat bio Pesnik Živorad Nedeljković.