17.10.2014, 23:53

Festival koji se voli i o kome se godinu dana razmišlja

Valjevski džez fest ostaje zabeležen i u sećanju, ne samo po dobrim svirkama, nego i po vrhunskom vizuelnom identitetu i po odličnim fotografijama. Otuda ne čudi da su za ovaj jubilarni festival napravljene izložbe plakata džez festa, koje je u najvećem broju osmislio i dizajnirao arhitekta i dizajner Dušan Arsenić, i fotografija deset valjevskih fotografa.

Biti originalan iz džeza u džez, donositi novu ideju i novu poruku ni malo lak zadatak. Dušanu Areseniću to polazi za rukom već 23 godine. Prvi plakat, za Valjevski džez fest, napravio je zajedno sa Peđom Sevićem davne 1988. godine. I taj posao, sa posebnim zadovoljstvom i uspehom, je radio sve do 2009, kada je nekome „palo na pamet“ da bi to mogao da radi neko drugi. Samo tri godine je trajalo vreme „nekih drugih“, da bi, na radost mnogih, Dušan Arsenić ponovo bio kreator plakata Džez festa. Kaže da nije lako biti novi iz godine u godinu.

- S obzirom na to da je uska tematika, da je reč o određenoj vrsti muzike, koja opet ima svoja obeležja, a ona su univerzalna i nisu beskrajna i beskonačna nije lako raditi plakat za džez. Uvek se koriste slični simboli, tako da je teško biti originalan. Međutim, ja toliko volim ovaj festival da godinu dana razmišljam šta i kako da napravim. Stalno se trudim da plakat bude originalan, istovremeno provokativan i duhovit. Nekada to bude uspešno, nekada manje uspešno, ali kada se o tome dovoljno dugo i intenzivno razmišlja uvek na pamet padnu neke dobre ideje – kaže Arsenić.

Valjevski džez fest je održala ljubav, a ne pare.

- Ovaj festival gaji taj urbani duh, koji polako nestaje, ako već nije nestao. Uostalom, Valjevski džez fest su i napravili pre 30 godina upravo gradski momci, kojima smo beskrajno zahvalni. Bez namere da potcenim neke druge festivale, ali mislim da bi se gašenjem džez festivala ugasio i dobar deo urbanog Valjeva. Zato ga treba čuvati - poručuje Arsenić.

Možda ga sačuvati u nekom gnezdu?  Da li je to bila ideja, jer na jubilarnom plakatu Valjevskog džez festa dominira gnezdo?

- Moja ideja i poruka kroz ovaj plakat jeste da je Valjevski džez festival gnezdo koje čuva urbani duh grada i taj mali broj džez muzičara i džez poklonika, koji se vezuju za to gnezdo, a koje je Valjevo napravilo pre 30 godina - kaže Dušan Arsenić i otkriva da je uz „gnezdo“ napravio još jedan plakat, i to pre majskih poplava, ali se nije odlučio za njega smatrajući ga malo neprimerenim ovom vremenu.

- Na plakatu je ronilac, koji umesto disaljki ima trube, a slogan je bio Džez - O2. Poruka je, da nam je džez kao kiseonik. Možda taj moj ronilac, koji izranja iz mulja sa podignutim palcem pokazujući da je OK i sa disaljkama u obliku trube, bude plakat 31. Valjevskog džez festa – kaže Dušan Arsenić.

Valjevski džez fest kroz fotografije

U art holu Centra za kulturu izloženo je 30 fotografija za 30 rođendan Valjevskog džeza deset valjevskih fotografa. Među njima su i Đorđa Đokovića tri crno-bele fotografije, upečatljive, kao da ste oči u oči sa džezerima, koji su u svom ritmu i  u svom svetu. Umetnički uhvaćen trenutak, zabeležen zauvek.

Đorđe Đoković (Foto: Dragan Krunić)

"Kao muzičari tako su i fotografi deo Valjevskog džez festa. Upravo po velikom broju fotografa je specifičan, pa i poseban Valjevski džez fest. Džez muzičari su naročito inspirativni. Uhvatiti grimasu, zanos, zadovoljstvo...emociju na licu džez muzičara tokom svirke je izazov za svakog fotografa“, kaže Đoković. Njegove džez fotografije su pretežno crno-bele, jer kako reče, prirodnije je da džez i pozorište budu crno-beli. „Crno-bele fotografije su iskrenije i više otkrivaju, a istovremeno daju dramatičnost", objašnjava Đoković, koji četiri godine fotoaparatom beleži valjevsko džez muziciranje.

Dragan Krunić (Foto: Đorđe Đoković)

Dragan Krunić se, preko fotoaparata, 15 godina druži sa džezerima i za sve to vreme je napravio preko 20.000 fotografija. Najdraže su mu fotografije Stjepka Guta i Duška Gojkovića. Fotografisanje Valjevskog džez festa je jedno posebno poglavlje, ne samo u profesionalnom, nego u životu uopšte. "Volim da fotografišem portrete, posebno džez muzičare, kod kojih loviš momente. I upravo ti momenti su ono najupečatljivije i najbolje na fotografiji“, kaže Krunić, koji je ljubitelj fotografije u boji, “jer voli igru svetla i boja, koje mogu da pojačaju doživljaj“.