Dagerotipije u valjevskom Muzeju

Dagerotipije iz zbirke Fotomuzeja (foto: Đorđe Đoković)

26.11.2014, 23:39

Dagerotipije u valjevskom Muzeju

Zanimljiva i nesvakidašnja izložba dagerotipije, preteče fotografije, koja je otvorena u Muzeju privukla je neuobičajeno mali broj posetilaca. Priliku da pogledaju ovu izložbu, oni koji su to propustili večeras, imaće u narednih šest dana, što iskreno preporučujemo.

Osim nesvakidašnje postavke, zanimljiv je i način gledanja dagerotipije, slike rađene na posrebrenoj ploči nastale 1839. godine u Francuskoj, koje su unikatne i osetljive, pa se čuvaju u posebnoj kutiji. Naime, zbog osetljivosti na svetlost izložene su u vitrini, koje su prekrivene tamnim plaštom. Upravo zbog te osetljivosti, bez, za sada, pronađene zaštite, dagerotipije bivaju retko izlagane, otuda je eksklizivna i ova izložba priređena u Valjevu.

Kod dagerotipije nema negativa, slika se pravi direktno na posrebrenoj ploči (dagerotipiji) kada se ova u mraku izloži jodnoj pari. Tada na njenoj površini nastaje svetlosno osetljivi srebro-jodid. Ploča se dalje osvetljuje u kameri zvanoj kamera opskura. Nakon čega na njoj nastaje latentna slika, još uvek nevidljiva. Tada se ploča izloži pari živog srebra i fiksira u rastvoru sumpor-dioksida. Takva slika bila je vrlo osetljiva, pa se premazivala zlatom i hlorom radi zaštite i boljeg kontrasta. Zbog prirode slike, reprodukcija nije bila moguća, pa je svaka dagerotipija original.

"Dagerotipija je slika na posrebrenoj ploči nalik ogledalu, koju odlikuju fini detalji. Način proizvodnje je dug, težak i skup. Dagerotipija oslikava i status naručioca, jer što je bogatije ukrašena, to su i naručioci bogatiji. Prava su retkost, tako da ih i u svetu ima malo. Ono što dodatno otežava situaciju dagerotipskog nasleđa jeste činjenica da nikada nije nađen način kako da se zaštite od propadanja na svetlosti”, objašnjava autorka izložbe Milena Gnjatović, istoričaka umetnosti.

Na ovoj izložbi prikazana je kolekcija dagerotipskih portreta nastalih u različitim delovima sveta i to u periodu od 1839, pa do osamdesetih godina devetnaestog veka, kada su zamenjene nekim jeftinijim načinima proizvodnje slike. Dagerotipije izložene u Valjevu potiču najviše iz Severne Amerike i srednje Evrope.

“Možda postoji i neka dagerotipija, koja je nastala u Sbiji i možda je neko ima u svom nasleđu. Zato uvek pozivamo građane da pogledaju našu izložbu, uporede sa onim što su nasledili od svojih predaka i možda među tim starinama otkriju i dragocene dagerotipije”, kaže Milena Gnjatović, istoričarka umetnosti.

Izložba “Fotografije pre fotografija – dagerotipije iz zbirke Fotomuzeja”, nastala je prošle godine u novembru i predstavlja najveću kolekciju dagerotipije u regionu. Premijerno je prikazana u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu u oktobru, a nakon toga predstavljena je publici u Modernoj galeriji u Lazarevcu, Zavičajnom muzeju u Vrnjačkoj Banji, Muzeju grada Subotice, Narodnom muzeju Kikinda, galeriji „Risim“ u Čačku i Narodnom muzeju u Kruševcu. Nakon Valjeva, izložba se seli u Kragujevac, dok će tokom decembra posetiti i Zrenjanin, čime će biti zaokruženo prikazivanje, koje je trajalo od oktobra, a biće završeno u decembru, u čak devet gradova širom Srbije, a u sklopu projekta: „Prezentacija kolekcije dagerotipija u muzejima u Srbiji“ podržanom od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Dagerotipije iz zbirke Fotomuzeja (foto: Đorđe Đoković)

26.11.2014, 23:39