01.12.2014, 21:36

“Valjevska bolnica” pred publikom u sredu

Premijera dokumentarno-igranog filma „Valjevska bolnica 1914-1915“, autora Slobodana Rakovića, novinara, biće u sredu u 20 časova u Centru za kulturu, najavila je danas na konferenciji za novinare ekipa filma, koji je rađen na osnovu dnevničkih beleški, autentičnih tekstova i fotografija.

O Valjevu gradu gde „crkvena zvona neprekidno zvone najavljujući smrt“, gradu bolnici u kome je od novembra 1914 do proleća 1915. godine bilo više ranjenika nego stanovnika, postoje brojni zapisi, dokumenti i fotografije. Na žalost, ne postoji nikakvo obeležje koje upućuje da je u kući Alekse Andonovića, bivšeg sreskog načelnika, u Knez Miloševoj ulici bila smeštena Valjevska bolnica.

 

Kuća Andonovića u kojoj je bila Valjevska bolnica (Foto: Đorđe Đoković)

Upravo ta kuća, kuća bez obeležja, pored koje se prolazi kao pored bilo koje druge, bila je neposredan povod da se Slobodan Raković upusti u veliki, i za Valjevo važan poduhvat, snimanja dokumentarnog filma o Valjevskoj bolnici. Kao što to obično biva, „velike ideje se rađaju iz malih razgovora“, tako se ideja za film rodila iz razgovora Slobodana Rakovića i dr Ilije Tripkovića da je „bruka to što Valjevo nema obeležen niti jedan objekat iz Prvog svetskog rata, kao i to što nije bar jednom mermernom pločom obeleženo mesto Valjevske bolnice u kojoj su umirali srpski i austro-ugarski vojnici i građani“. Tada je Raković počeo da traga za podacima, fotografijama, zapisima, da traga za sećanjima o „Valjevskoj bolnici, mestu umiranja, mestu gde su dojučerašnji neprijatelji zajednički patili, delili parče hleba, zavoj, lek i zajedno čekali spasenje ili smrt“.

-Posle godinu i po dana rada okončan je posao na realizaciji filma, koji u svom središtu ima jedan od najtragičnijih događaja u podugoj istoriji Valjeva i događaj koji je pokazao svu plemenitost i viteštvo srpskog naroda. U Valjevu je od jeseni 1914 do proleća 1915. godine umrlo, ranjenih i zaraženih pegavim tifusom, preko 3.500 vojnika i više od 4.000 civila. Među bolesnima i ranjenima bili su i okupatorski vojnici, koji su delili istu sudbinu sa srpskim vojnicima i građanima, a istu sudbinu delili su, i na istom zadatku bili, lekari okupiranog naroda i agresora. U toku epidemije u Valjevskoj bolnici radilo je 26 lekara, od kojih je 21 umro - kaže Raković.

Pripremajući film, autor i saradnici na filmu su razgovarali sa 15 ljudi, pročitali na stotine zapisa i pregledali hiljadu fotografija. „Zanimljivo je da se ovom temom, Valjevskom bolnicom, bavilo i bavi malo istoričara. O tim događajima su više govorili lekari i profesori VMA, koji se bave istorijom medicine“, kaže autor.

Konferencija za novinare (Foto: Đorđe Đoković)

Dušan Jovanović, fotograf, presnimio je preko 1000 fotografija iz vremena Valjevske bolnice i naglašava da filma ne bi bilo da nije bilo „velike emocije“. Jovanović kaže da je gledajući i proučavajući fotografije iz tog vremena na njima video mnogo više od foto zapisa.

„Fotografski gledano, imali su veliko znanje, a nikakvu opremu, a ipak su napravili odlične fotografije među kojima ima sjajnih lajfova. Fotografišući borce, ranjenike, stradalnike, lekare, bolesne, oni koji su stajali sa druge strane fotoaparata unosili su i sebe. Kadar ne rešava fotoaparat nego čovek. Neki kadovi su izrežirani i namontirani, jer tada nije bilo mogućnosti da se napravi 20 snimaka od jednog kadra", objašnjava Jovanović i dodaje da je ponosan što je bio deo ekipe koja potpisuje film „Valjevska bolnica“.

„Valjevo je dobilo film, u čijem stvaranju su učestvovali pretežno Valjevci, sa kojim možemo valjano da se predstavimo svuda i van našeg grada“.

Montažer Zlatomir Jakovljević kaže da je najteže bilo spakovati u 75 minuta sve dnevničke zapise i emocije onih koji su živeli i preživeli ta ratna, teška vremena. „Trudili smo se da upotrebimo što više autentičnih slika baš iz Valjeva. Filmskog materijala o Valjevskoj bolnici i tim vremenima nema, zato smo maksimalno koristili fotografije iz Valjeva“, kaže Jakovljević.

Snimanje filma Valjevska bolnica (Foto: Slobodan Raković)

U filmu „Valjevska bolnica 1914 – 1915.“ igraju Nela Mihailović, kao Nadežda Petović i Tamara Tijanić, kao Flora Sends. Muziku potpisuje Miloš Smiljanić, dizajn Dušan Arsenić, produkcija „Vujić“ televizija.

Film „Valjevska bolnica 1914-1915.“ koštao je milion dinara

Najveći deo novca 700.000 dinara obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja, koje je prepoznalo projekat Slobodana Rakovića, kao vredan u koji treba uložiti, dok je iz gradskog budžeta izdvojeno samo 100.000 dinara. Verovatno su oni, koji su odličivali o tome koje projekte iz kulture treba podržati i finansirati, procenili da film „Valjevska bolnica“, ne vredi više i da u njega ne treba ulagati.

„Nije grad procenio da taj film vredi samo toliko. U tom trenutku je odlučeno, da od novca opredeljenog za projekte iz kulture, a bilo ih je dosta, za dokumentarni film Valjevska bolnica može biti izdvojeno 100.000 dinara“, odgovara na primedbu novinara načelnik Gradske uprave za lokalni razvoj, privredu, urbanizam i komunalne poslove Aleksandar Vujić Subotić.

Slobodanu Rakoviću nije bila ideja da ovim filmom obeleži 100 godina Velikog rata. Namera je bila da se napravi filmska priča, kao trajni zapis o Valjevskoj bolnici i tragičnim događajima, koji su se odigrali u Valjevu. Gradskom rukovodstvu se nametnula ideja „da bi bilo dobro prikazati film o Valjevskoj bolnici u okviru programa obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata“.