Slobodan Raković (foto: Đorđe Đoković)
01.12.2014, 21:36
“Valjevska bolnica” pred publikom u sredu
Premijera dokumentarno-igranog filma „Valjevska bolnica 1914-1915“, autora Slobodana Rakovića, novinara, biće u sredu u 20 časova u Centru za kulturu, najavila je danas na konferenciji za novinare ekipa filma, koji je rađen na osnovu dnevničkih beleški, autentičnih tekstova i fotografija.
O Valjevu gradu gde „crkvena zvona neprekidno zvone najavljujući smrt“, gradu bolnici u kome je od novembra 1914 do proleća 1915. godine bilo više ranjenika nego stanovnika, postoje brojni zapisi, dokumenti i fotografije. Na žalost, ne postoji nikakvo obeležje koje upućuje da je u kući Alekse Andonovića, bivšeg sreskog načelnika, u Knez Miloševoj ulici bila smeštena Valjevska bolnica.
Upravo ta kuća, kuća bez obeležja, pored koje se prolazi kao pored bilo koje druge, bila je neposredan povod da se Slobodan Raković upusti u veliki, i za Valjevo važan poduhvat, snimanja dokumentarnog filma o Valjevskoj bolnici. Kao što to obično biva, „velike ideje se rađaju iz malih razgovora“, tako se ideja za film rodila iz razgovora Slobodana Rakovića i dr Ilije Tripkovića da je „bruka to što Valjevo nema obeležen niti jedan objekat iz Prvog svetskog rata, kao i to što nije bar jednom mermernom pločom obeleženo mesto Valjevske bolnice u kojoj su umirali srpski i austro-ugarski vojnici i građani“. Tada je Raković počeo da traga za podacima, fotografijama, zapisima, da traga za sećanjima o „Valjevskoj bolnici, mestu umiranja, mestu gde su dojučerašnji neprijatelji zajednički patili, delili parče hleba, zavoj, lek i zajedno čekali spasenje ili smrt“.
-Posle godinu i po dana rada okončan je posao na realizaciji filma, koji u svom središtu ima jedan od najtragičnijih događaja u podugoj istoriji Valjeva i događaj koji je pokazao svu plemenitost i viteštvo srpskog naroda. U Valjevu je od jeseni 1914 do proleća 1915. godine umrlo, ranjenih i zaraženih pegavim tifusom, preko 3.500 vojnika i više od 4.000 civila. Među bolesnima i ranjenima bili su i okupatorski vojnici, koji su delili istu sudbinu sa srpskim vojnicima i građanima, a istu sudbinu delili su, i na istom zadatku bili, lekari okupiranog naroda i agresora. U toku epidemije u Valjevskoj bolnici radilo je 26 lekara, od kojih je 21 umro - kaže Raković.
Pripremajući film, autor i saradnici na filmu su razgovarali sa 15 ljudi, pročitali na stotine zapisa i pregledali hiljadu fotografija. „Zanimljivo je da se ovom temom, Valjevskom bolnicom, bavilo i bavi malo istoričara. O tim događajima su više govorili lekari i profesori VMA, koji se bave istorijom medicine“, kaže autor.
Dušan Jovanović, fotograf, presnimio je preko 1000 fotografija iz vremena Valjevske bolnice i naglašava da filma ne bi bilo da nije bilo „velike emocije“. Jovanović kaže da je gledajući i proučavajući fotografije iz tog vremena na njima video mnogo više od foto zapisa.
„Fotografski gledano, imali su veliko znanje, a nikakvu opremu, a ipak su napravili odlične fotografije među kojima ima sjajnih lajfova. Fotografišući borce, ranjenike, stradalnike, lekare, bolesne, oni koji su stajali sa druge strane fotoaparata unosili su i sebe. Kadar ne rešava fotoaparat nego čovek. Neki kadovi su izrežirani i namontirani, jer tada nije bilo mogućnosti da se napravi 20 snimaka od jednog kadra", objašnjava Jovanović i dodaje da je ponosan što je bio deo ekipe koja potpisuje film „Valjevska bolnica“.
„Valjevo je dobilo film, u čijem stvaranju su učestvovali pretežno Valjevci, sa kojim možemo valjano da se predstavimo svuda i van našeg grada“.
Montažer Zlatomir Jakovljević kaže da je najteže bilo spakovati u 75 minuta sve dnevničke zapise i emocije onih koji su živeli i preživeli ta ratna, teška vremena. „Trudili smo se da upotrebimo što više autentičnih slika baš iz Valjeva. Filmskog materijala o Valjevskoj bolnici i tim vremenima nema, zato smo maksimalno koristili fotografije iz Valjeva“, kaže Jakovljević.
U filmu „Valjevska bolnica 1914 – 1915.“ igraju Nela Mihailović, kao Nadežda Petović i Tamara Tijanić, kao Flora Sends. Muziku potpisuje Miloš Smiljanić, dizajn Dušan Arsenić, produkcija „Vujić“ televizija.
Film „Valjevska bolnica 1914-1915.“ koštao je milion dinara
Najveći deo novca 700.000 dinara obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja, koje je prepoznalo projekat Slobodana Rakovića, kao vredan u koji treba uložiti, dok je iz gradskog budžeta izdvojeno samo 100.000 dinara. Verovatno su oni, koji su odličivali o tome koje projekte iz kulture treba podržati i finansirati, procenili da film „Valjevska bolnica“, ne vredi više i da u njega ne treba ulagati.
„Nije grad procenio da taj film vredi samo toliko. U tom trenutku je odlučeno, da od novca opredeljenog za projekte iz kulture, a bilo ih je dosta, za dokumentarni film Valjevska bolnica može biti izdvojeno 100.000 dinara“, odgovara na primedbu novinara načelnik Gradske uprave za lokalni razvoj, privredu, urbanizam i komunalne poslove Aleksandar Vujić Subotić.
Slobodanu Rakoviću nije bila ideja da ovim filmom obeleži 100 godina Velikog rata. Namera je bila da se napravi filmska priča, kao trajni zapis o Valjevskoj bolnici i tragičnim događajima, koji su se odigrali u Valjevu. Gradskom rukovodstvu se nametnula ideja „da bi bilo dobro prikazati film o Valjevskoj bolnici u okviru programa obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata“.