Predstava Mišići (foto: Đorđe Đoković)
16.12.2014, 01:51
“Mišići” osvetlili nepoznate delove naše istorije
Valjevska publika sinoć je imala priliku da uživa u pozorišnoj predstavi “Mišići” i to ne samo zbog aktera koji su napravili remek delo, nego i zbog osvetljenih nepoznatih delova istorije Srbije, ili istorije o kojoj malo znamo, a koja je prikazana kroz život porodice Mišić. Priča o Mišićima je zapravo priča o Srbiji. O nadi i stradanju, ne čoveka, nego naroda, o veri i žrtvi, o istinskim herojima običnim ljudima. To je priča o raskrsnici i dilemama, koje i danas postoje.
Možda je slučaj hteo, a možda su se i okolnosti poklopile, tek reditelj ove predstave Miroslav Ćiša Trifunović je na 100 godina od Kolubarske bitke doživeo svoju pravu zrelost i sav naboj, koji je nosio sve ove godine, uneo je u priču o Mišićima. Maestralni su bili Katarina Vićentijević u ulozi Lujze Mišić, Dragan Lukić kao Živojin Mišić, Branko Antonić u ulozi Joviše seljaka, Angelina Lukić kao Nadežda Petrović, Ljubivoje Marković u ulozi Nikole Pašića i Stepe Stepanovića. Jednake pohvale zaslužuju scenograf Dušan Arsenić, kostimograf Branka Šišinački Obradović i kompozitor Voja Milutinović, kao i ostali akteri, a bilo ih je trideset koji su dali svoj doprinos za uspeh predstave “Mišići”, među kojima i gimnazijalci, članovi Dramskog studija.
Dragan Lukić, briljantno je odigrao lik vojvode Živojina Mišića. Na pohvale da je predstava remek delo, odgovara da je „remek delo ono što su naši preci uradili pre 100 godina“. Samo nekoliko minuta nakon predstave još uvek uzbuđen i prepun emocija, Lukić ne govori o svom glumačkom umeću o zahtevnoj ulozi pred kojom je imao i ogromnu odgovornost. „Meni je, ali mislim i svim kolegama, velika čast što smo dali deo sebe u ovu, zaista vrednu, istorijsku priču i što smo bili oni. Izneli smo predstavu sa puno emocija i čini mi se da smo publici dočarali to teško vreme, vreme Srbije od pre 100 godina“, kaže Dragan Lukić.
Priču o Mišićima, o svim njihovim srećama i tugama, zabludama i pogreškama, ispravnim i herojskim delima, o teškom putu ove velike, jedinstvene i jednostavne porodice, na poseban način ispričala je Katarina Vićentijević u ulozi Lujze Mišić. Kaže da joj je uloga Lujze Mišić jedna od najdražih. Ja bih dodala i jedna od najboljih. „Uloga Lujze Mišić je bila izazov. Kada igaš ženu vojskovođe, koja je morala biti i žena heroj i majka, koja je žrtvovala sve zbg ljubavi, koja je doživela 90 godina a sve svoje drage sahranila, kada igraš ženu koja je u poslednjoj sceni starija od mene više od pola veka, sve to su veliki izazovi“, kaže Katarina. Odgovorila im je na najbolji migući način.
Na najbolji način glumačkim izazovima u predstavi „Mišići“ odgovorio je Branko Antonić, koji je dočarao dva lika – majora Kirjejeva i Jovišu seljaka. Posebno nadahnuto je odigrao lik Joviše seljaka, čime je pokazao raskošni talenat i glumačku zrelost.
Reditelj Miroslav Trifunović premijeru pozorišne predstave “Mišići” podelio je u dve dimenzije. Naglašava da su predstavu počeli da rade pre godinu dana, prikupljajući memoarsku i istoriografsku građu i zahvaljuje Tamari Jakovljević, koja je zajedno sa njim radila dramatizaciju i adaptaciju. “Prikupili smo brojnu građu, tekstove, a svaki dokument smo koristili kao deo povoda za imaginaciju. U predstavi smo sačuvali i legendu i prirodnost”, objašnjava Trifunović. Zahvaljuje se kompletnoj ekipi. ”Predstavu jeste nosila četvorka Katarina Vićentijević, Dragan Lukić, Branko Antonić i Petar Ninić, ali su i svi ostali unutar toga pravili svoje medaljone”, kaže Trifunović.
Druga dimenzija predstave “Mišići”, o kojoj je reditelj Miroslav Trifunović želeo da priča u danu kada se navršava 100 godina Kolubarske bitke, jeste da se ponosi pozorišnim činom koji su napravili zbog njegove originalnosti, autentičnosti i umetničke vrednosti, koji je veći i zbog ogromnog sramnog odnosa države i grada prema 100 godina Kolubarske bitke. ”Dopustiti da vašarska priredba, improvizovana i organizovana u Lazarevcu predstavlja značaj i ulogu Srbije u Velikom ratu, sa sve političkom menažerijom, je sramotno i ne služi nikome na čast”, kaže Trifunović.
Predstava “Mišići” je napravljena zahvaljujući Ministarstvu kulture, koje je na konkursu prepoznalo ovaj projekat i sufinansiralo ga sa 500.000 dinara, “Abrašević” je iz svojih sredstava finansijski pomogao predstavu sa 200.000 dinara i resursima iz fundusa. Kulturni centar u Mionici je takođe u velikoj meri doprineo da se realizuju “Mišići”, a pomogao je i valjevski Centar za kulturu, koji je, kake reče Trifunović, “omogućio čak četiri probe na velikoj sceni”.
Ne želeći previše da kritikuje u danu premijere, Trifunović reče da je predstava“Mišići” vredna i značajna, na koju će Valjevo zasigurno biti ponosno. “To je pre svega porodična drama. Priča o malim ljudima kao što je bio Živojin Mišić, koji nikada nije vladao. On se borio, branio Srbiju, bivao penzionisan. Njegova porodica je to trpela, a slavu su prigrabili i nosili razni političari, bankari, trgovci kao što to biva i danas. I to je ta veza između ovog i onog vremena, u kojima se vidi kako ti prkosni heroji prolaze”, rekao je za Kolubarske.rs nakon premijere rditelj Miroslav Ćiša Trifunović.
Ovom premijerom nije završena priča o Mišićima, jer Trifunović namerava da u januaru i februaru, pozorišni tekst pretvori u filmski scenario, koji će ponuditi filmskim kućama. Trifunović veruje da će poput “Seoba”, koje su igrane u “Madlenijanumu”, predstava “Mišići” sa jednakim uspehom biti igrana u nekom od beogradskih pozorišta, ali je, kaže reditelj, potrebno samo malo razumevanja Grada, “da nam obezbedi autobus i kamion za scenografiju”.