08.01.2015, 19:51

„Srbija se danas nalazi na početku kulturne revolucije“

U Internacionalnom umetničkom studiju, kraje godine, otvorena je izložba slika i objekata našeg svetski priznatog i poznatog umetnika, Radovana Trnavca Miće, pod nazivom „Juče, danas, sutra“. Umetnik u galeriji, koja nosi njegovo ime, ne izlaže često smatrajući da je to mesto za „sve umetnike ovog sveta, a ne samo za jednog“. Ipak, nakon skoro 20 godina, ljudi koji vode Internacionalni umetnički studio, odlučili su da naprave retrospektivnu izložbu, koja će na neki način pokazati Mićino stvaralaštvo kroz vreme, kao i to kako se i on sa vremenom menjao. Izloženo je 17 slika i objekata srednjeg i većeg formata, nastalih od 1976. godine do danas. Ova izložba je simbolično označila i završetak izlagačke sezone 2014. u Internacionalnom umetničkom studiju, čiji je Mića idejni tvorac.

Otvaranje izložbe (Foto: Đorđe Đoković)

Kada se napravi presek 38 godina rada i stvaralaštva šta se vidi?

- Moje prve slike su bile tmurne u smislu da sam slikao glavu teleta, čoveka za zamotanom glavom, žene u haosu okružene obručima i metalom... Kasnije sam počeo da se razvedravam, jer sam dovoljno stasao da shvatim da je život, zapravo, mnogo lep. Na mojim poslednjim slikama, a jedna od njih se zove „Ljubav ne zna za granice“, vidi se veza, zajedništvo, lepota. To je priča o jednoj Kineskinji, koja nosi simbole Kine, a iza nje je Amerikanac koji nosi američki zastavu, koja je simbol Amerike i vrlo je srećan zato što je u društvu sa jednom Kineskinjom. I zamislite, dosta kasnije nakon moje slike, Amerikanci i Kinezi su potpisali značajan ekonomski ugovor. Ispod Kineskinje i Amerikanca nalazi se pet stolica – Američka, Evropska, Srpska, Ruska i Kineska. Ne slučajno sam Srbiju smestio u društvo moćnih i jakih zemalja. Ako neko misli da je Srbija nešto izgubila u poslednjih 25 godina, vara se. Srbija je napokon dobila nezavisnost. Na slici „Ljubav ne zna za granice“, tačnije na vrhu je beli golub, koji je simbol mira, ljubavi, prijateljstva i, što je najbitnije, golub je u našoj religiji simbol svetog duha.

Kada pogledate ovu izložbu i obratite pažnju na sve ovo što sam radio poslednjih 40 godina, je zapravo samo jedan novi početak. Uostalom i moja izložba se zove „Juče, danas, sutra“. To sutra će biti još lepše, jer znam i verujem da će već od sutra u našoj zemlji sve biti mnogo bolje i lepše.

Šta je to što će sutra biti još lepše kada je reč o Vašim  slikama. Neće više biti žena u obručima, zamotanih glava...

- Na to pitanje ću odgovoriti jednim sećanjem ili istorijom. Šezdesetih godina bio sam dečak, koji je živeo u Valjevu, i mnogo su nas interesovali motori Harley-Davidson, automobili, ponajviše  Rols-rojs. To je bilo predaleko od nas, samo san, a mi smo to žarko želeli.  A onda se pojavio neki Mao Ce-tung, koji je rekao, „sada ćemo da radimo kulturnu revoluciju“. I on je to poručio svom kineskom narodu koji su tada svi nosili plave bluze i vozili bicikle. Zamislite, šezdesetih godina Mao Ce-tung pravi kulturnu revoluciju, a danas je Kina među tri vodeće i najjače zemlje na svetu. E, tu ja nalazim sličnost i slobodan sam da podvučem paralelu. Srbija se danas nalazi na početku kulturne revolucije i to se kod nas vidno primećuje. Naravno, ja sam samo pratilac svega toga jer ima mnogo mlađih ljudi koji su spremni da rade i da budu kreatori te kulturne revolucije, koja je zapravo deo duhovne strane nacije. A duhovna strana jedne nacije je ono što će stvoriti ekonomsku snagu. I zato verujem, pa čak mogu i da garantujem da će u budućnosti biti mnogo bolje i mnogo lepše.

U kom smislu kulturna revoluvija? Šta je to danas revolucionarno u Srbiji?

- Među izloženim slikama „Juče, danas, sutra“, nalazi se jedna slika koja pripada „juče“, i to iz vremena kada sam bio dosta mlad i za tu sliku sam dobio nagradu iz Fonda mladih talenata. Bila je to novčana nagrada od koje sam mogao da živim šest meseci. To tada nije bila kulturna revolucija, nego regularno stanje naše nacije. Danas, umetnik ne može da živi od svog dela, posebno ne može da živi mlad umetnik. O tome ja govorim – ljudi, koji vode ovu zemlju, će shvatiti da je kultura vrlo značajan i važan segment jedne nacije, da je kultura duhovna strana nacije. A kada se to razvije, onda se brže i lakše razvija i sve ostalo. Jer čovek ne može da živi bez duha, niti duh može da živi bez tela. To je strašno vezano. Tako su povezane kultura i nacija. Ja govorim o tome da to ima značajan i vidljiv uspon i zato ćemo vrlo brzo doživeti tu kulturnu revoluciju, koja će nam omogućiti da se takmičimo sa celim svetom. Živeći 25 godina u Americi shvatio sam da mi imamo takvu kulturu i umetnost koja može da se meri sa najvećim svetskim umetnostima i kulturama. Da se razumemo, ja nisam ludi Srbin koji tvrdi kako smo mi nebeski narod. Ja kažem da sam Srbin i to samo Srbin, a to je dovoljno.

Radovan Mića Trnavac (Foto: Đorđe Đoković)

Povodom 150 godina od osnivanja Narodnog muzeja Beograd, u aprilu 1995, pozvani ste da svojom izložbom obeležite značajan jubilej. Na otvaranju je bilo oko 2000 ljudi. To je veliko priznanje?

- Mene su tih 90-tih godina pozvali ljudi, koji su tad vodili Muzej, na čelu sa direktorom Jevtom Jevtovićem, da uz još nekoliko umetnika izlažem u Narodnom muzeju. Taj dan je za mene bio veoma važan, jer biti deo programa obeležavanja 150 godina nacionalne institucije je zaista značajno za svakog umetnika.Tada sam izložio jednu veliku retrospektivu, koja je takođe sadržala ova tri segmenta – početak, srednji i nastavak. Sve slike su stigle iz Amerike, što je u to vreme bilo izuzetno teško, jer smo već tada bili na nečijem nišanu, niti znam zašto, niti znam kako. Kada već govorimo o Narodnom muzeju moram da kažem da je izuzetno važno i da me raduje to što će konačno Narodni muzej biti renoviran, kao i Muzej modernih umetnosti. I to je nešto što će nama otvoriti vrata širom sveta, ali ćemo i mi otvriti vrata za svetske umetnike. Zamislite kada bi Muzej modernih umetnosti napravio izložbu na koju bi doveo 300 umetnika iz celog sveta. E, tada bi videli koliko smo veliki.

Valjevska publika imaće priliku da do 1. februara pogleda izložbu slika i objekata Radovana Trnavca Miće, pod nazivom „Juče, danas, sutra“, i da se uveri koliko je Trnavac veliki umetnik.

Otvaranje izložbe (Foto: Đorđe Đoković)