31.05.2014, 10:45

Likovna radionica je mesto gde si ono što jesi

Na vrhu Tešnjara, ili tamo gde se Tešnjar uliva u grad na malom skveru, smeštena je galerija „Silos”. Malobrojni su Valjevci koji su čuli za „Silos”, a još su malobrojniji oni koji su u taj prostor ušli i susreli se sa čudesnim svetom boja, mašte, naslikanih i uramljenih priča. Na sreću, postoje mladi Valjevci koje su, umetnički duh ili želja za igrom i stvaranjem, doveli na to mesto, gde su svoje priče, kuće i drveće, cveće i leptire, dugu i sunce, naslikali i priredili izložbu. Bili su to radovi  najmlađih polaznika  likovne radionice VULS  koju vodi akademska slikarka Natalija Romanović.

- Moj princip rada sa decom jeste dati im otvoren prostor da iskažu sebe. Roditelji, obično, imaju ambiciju da njihov mališan nauči tehniku ili usavrši crtanje. A to nije moj cilj. Ja ih podstičem da grade svoj individualni izraz  i da budu ono što jesu.  A jesu, različiti. Neko napravi dve linije i to mu je dovoljno, u tome vidi svoj crtež. U trenutku pomislim da ga obodrim da nastavi, ali onda shvatim da je to njegov izraz, njegova priroda i da od toga bolji crtež neće napraviti - kaže Natalija Romanović koja se godinama uspešno bavi radom sa najmlađima.

Polaznici likovne radionice ne razlikuju se samo po načinu crtanja i talentu. Različiti su motivi zbog kojih svoje slobodno vreme provode sa četkicom i bojom. Neko u likovnu radionicu dolazi da bi se igrao, neko iz želje da, jednog dana, postane slikar.

Natalija Romanović (Foto: Đorđe Đoković)

- Oni kroz igru stvaraju i na to su veoma ponosni. Ima dosta talentovane dece, ali moj cilj nije produkcija umetnika. Ja u njima vidim stvaralačku ličnost, a ne umetnike. Moj zadatak je da ih ohrabrim da nešto stvore, da budu originalni i svoji. Radionica je mesto gde se mališani oslobađaju, a ne  mesto gde se sputavaju - kaže slikarka.

Kroz radionicu polaznici, posebno oni mlađi, stiču i samopouzdanje. Crtanjem i slikanjem se bave kroz zadate teme, ali se dešava da  na neku temu nemaju odgovor. Međutim i to nemanje odgovora je, zapravo, odgovor.

- Imali smo temu strip. Jedan dečak nije mogao da smisli nijednu priču ili radnju koju bi smestio u strip. Nakon višeminutnog razmišljanja odlučio je da upravo on, koji razmišlja, bude junak stripa. I tako je nastao strip iz tri scene, gde on u prvoj razmišlja šta bi mogao da nacrta, u drugoj se nazire ideja, a u trećoj sceni  se setio da bi on mogao da bude junak stripa koji razmišlja šta da nacrta u stripu –  Natalija navodi primer kreativnosti i mašte svog mladog učenika.

„Zašto se dečija umetnost ne smešta, ne postavlja u galerijama, muzejima, kolekcijama... zašto je nema na tržištu? Verovatno zato što je svet, kultura, umetnost zapravo proizvod grešnosti, gordosti, odraslosti, materijalizma, istorije, politike, interesa... svega onoga što nije svojstveno dečijem duhu, dečijoj svesti“, rekao je Milomir Romanović na otvaranju izložbe u galeriji „Silos“ gde je 25 polaznika prikazalo svoj talenat i slikarsku veštinu.

Gradska galerija

Pričajući sa Natalijom Romanović o umetnosti, o mladim, možda budućim, slikarima, nametnulo mi se pitanje da li gradu ili bolje rečeno nama treba mesto gde će svoje slike izlagati  valjevski umetnici i kako sugrađane zainteresovati da dođu na dečju  izložbu slika?

Natalija Romanović u svom ateljeu (Foto: Đorđe Đoković)

- Ne znam kako zainteresovati sugrađane za ovo što se radi u likovnoj radionici VULS, za izložbe mladih, ali i starijih polaznika. Moj otac ima školu za odrasle koji takođe izlažu svoje radove. Ne vidim da u gradu postoji neko veće interesovanje za slikarstvo, uopšte. Valjevo je dovoljno veliki, ali i ozbiljan grad, i trebalo bi da ima jednu gradsku galeriju gde bi izlagali eminentni umetnici, ali i valjevski umetnici kojih ima u velikom broju i koji imaju šta da pokažu. Nije logično da u Valjevu postoji galerija medijale, a da ne postoji za ono što nazivamo savremena scena – kaže Natalija Romanović.