Predstava Plastika (foto: Đorđe Đoković)
12.02.2015, 09:07
“Plastika” oduševila valjevsku publiku
Novi komad Stevana Koprivice "Plastika", briljantno su odigrale glumice Narodnog pozorišta u Beogradu Nela Mihailović i Suzana Petričević, koja je i režirala predstavu. Posebno uzbuđena i zadovoljna, zbog višeminutnog i iskrenog aplauza valjevske publike, bila je Nela Mihailović jer je igrala u svom rodnom gradu. “Ovo je jedna teška i prepoznatljiva priča, a posebna je po tome što je ispričana sa dosta humora. To je možda jedini način da podnesemo ovaj komad, ali i da podnesemo život poslednjih 25 godina”, kaže Nela Mihailović.
Bogata udovica i novinarka, obe u srednjim godinama, u svemu apsolutno različite, sreću se u teretani gde čekaju plastičnu operaciju, sa istim ciljem da “isprave prošlost” ili kako kažu da se “prepakuju”, verujući da će to “ispravljanje prošlosti” doneti lakšu i lepšu budućnost. Njihove životne priče o pravim i pogrešnim muškarcima, o lažima i obmanama, o pravim odlukama u pogrešno vreme, su teške i tužne, ali obojene sa dosta humora, što olakšava i gledaocima i akterima. Toliko, da posle predstave u prvi mah imate osećaj da ste se dobro zabavili, da bi posle nekoliko minuta osetili gorčinu ispunjenu saosećanjem sa dve sredovečne žene, koje su borici, ali pored kojih je život prošao.
“Tekst Stevana Koprivice je takav da se u njemu prepozna 99,9 posto žena. Svako vreme je za žene teško, ali čini mi se da je poslednjih 20 godina bilo posebno teško. Trudile smo se da skuvamo ručak ni od čega, da budemo dobre majke, a za majčinstvo nemamo vremena jer moramo da radimo tri paralelna posla, da budemo lepe i doterane, a nemamo para ni za šta, a kamoli za kozmetiku, frizera…ili plastičnog hirurga. I onda kada nas tako unište, pojave se prodavci nudeći nam novi život i novu lepotu”, kaže Suzana Petričević.
Ona dodaje da je i za nju bila posebna čast igrati u Valjevu, a posebno zadovoljstvo joj je pričinila puna sala. “Mi svuda imamo pune sale i zbog toga smo jako srećne. Lažu svi koji kažu da to nije bitno. To je jako bitno, jer je to uzajamno poštovanje”, kaže Suzana Petričević.
Sinoć su u sali valjevskog Centra za kulturu bile pretežno žene, neko ustvrdi čak 80 posto. Čini se da je muški deo publike bio apsolutno neupućen o kakvoj predstavi je reč, naivno zaključivši da dve žene na sceni mogu biti zanimljive samo ženama, jer će se većina u njima prepoznati ili tražiti. "Stvorila se neka čudna fama, čim su dve žene na sceni da je to ženska predstava. Naprotiv, ovo je i te kako predstava za muškarce, jer će ukoliko pogledaju ovu predstavu na jedan drugačiji i bolji način posmatrati žene. Bar je to cilj ove predstave”, kaže Nela Mihailović.
Pozitivna energija u predstavi “Plastika”, koju svakako treba gledati, se oseća iz više razloga. Stevan Koprivica je tekst pisao upravo za Suzanu Petričević i Nelu Mihailović, koja je udata za njenog brata Vladimira Petričevića, koji je napisao muziku za ovu predstavu.