25.03.2015, 15:37

Veče „Putovanje putopisom“

Zanimljivo veče „Putovanje putopisom“ okupilo je sinoć u Biblioteci gimnazijlace, ljubitelje putovanja i putopisa. Valjevski gimnazijalci, sadašnji i bivši, učestvujući u neobičnoj večeri, kao i prepuna biblioteka posetilaca, pokazali su da se u Valjevu brine o duhovnom rastu sugrađana, da se kroz osmišljene igrovne aktivnosti najviše uči, ali i da Valjevska gimnazija redovnom nastavom i vannastavnim aktivnostima ukazuje učenicima na važnost celoživotnog obrazovanja.

Gimnazijalci su istakli da je putopis jedan od najstarijih književni žanrova, a odabranim citatima preneli su šta o putovanju i o putopisima kažu poznati pisci. Za Danila  Kiša „Putovati znači živeti“, dok je Miloš Crnjanski zapisao - „Ljubav sam tražio, samo sam za nju pitao, zbog nje putovao“. Ivo Andrić je zabeležio „Putovati i kretati se, to je u mojim snovima najveća sreća“.

Svojim nastupom učesnici su se potrudili da opravdaju misao Ljube Nenadovića da je putovanje najveća i najlepša škola. Ukazali su na neke od književnih putnika prateći bogatu istoriju srpske putopisne proze. Izdvojili su: Svetog Savu, Dositeja Obradovića, Ljubu Nenadovića, Isidoru Sekulić, Jovana Dučića, Miloša Crnjanskog, Ivu Andrića, Rastka Petrovića, Momu Dimića, Miodraga Pavlovića, Stevana Pešića, Milisava Savića i Viktora Lazića. 

Dramsko-muzički kolaž Alasovim tragom psvećen Mihailu Petroviću Alasu kao putopiscu, i muzičaru, pokazao je da mladi literarci, geografi i učenici muzički nadareni, vešto prozni tekst pretvaraju u dramski i svojim izborom odlomaka kreativno motivišu čitaoce svih uzrasta da priđu putopisnom tekstu.

Irina Đukić (Foto: Josip Gračanin)

Gošće iznenađenja bile su dve Irine. Irina Stanišić, učenica trećeg razreda prirodno-matematičkog smera, uverljivo i zanimljivo je govorila o svom jednogodišnjem boravku u Nemačkoj, u okviru razmene srednjoškolaca. Potvrdila je da su susreti sa drugim kulturama nezamenljive škole života. Irina Đukić, nekadašnja gimnazijalka, diplomirani antropolog, ukazala je na važnost  poznavanja putopisne književnosti za antropološka izučavnja. Posebnu pažnju privukla je posetiocima veoma zanimljivom pričom o svom dvogodišnjem iskustvu rada na najvećem brodu na  svetu, što joj je omogućilo da doživi prostore  Aljaske, Kariba, Jamajke, Havaja i mnoge druge. Listanje albuma odabranih fotografija sa putovanja i snimak Irininog skoka iz aviona zadivio je sve prisutne i  simbolično ukazao na lepotu življenja.

Razgovor o putopisima i putovovanju bio je povod za promovisanje životnih vrednosti koje se obrazovanjem stiču, razvijaju i usavršavaju, ali i prilika da se Valjevci upoznaju sa jednim od projekata literarne sekcije Valjevske gimnazije kojoj je u januaru ove godine Društvo za srpski jezik i književnost Srbije dodelilo drugu republičku nagradu. Literarna sekcija planira da nizom aktivnosti pomogne Matičnoj biblioteci u očuvanju imena i dela Ljube Nenadovića, najznačajnijeg srpskog putopisca.

Upućen je poziv posetiocima svih uzrasta da svojim fotografijama, radovima ili odlomcima iz knjiga koje govore o putovanju ojačaju gimnazijski projekat Putovanje putopisom kao i da podrže svojim pisanjem ideju literaraca da prikupe do 15. septembra ove godine materijal za zbornik radova na temu Zašto čitati Ljubu Nenadovića.

Veče "Putovanje putopisom", organizovano sa željom da se pojača čitalačka aktivnost, plod je bogate saradnje Valjevske gimnazije i biblioteke. Deo je zajedničkog rada literarne, geografske i  sekcije za muzičku kulturu Valjevske gimnazije, kojim rukovode profesori Milena Milisavljević, Bojana Kojić i  Vladimir Janković.

Putopisi su neizmerni izvor lepote i znanja, a na kraju liste čitanosti

Matična biblioteka ''Ljubomir Nenadović'' ima veoma bogatu zbirku putopisne književnosti i dostojno svedoči da je Valjevo srpska putopisna prestonica. Zahvaljujući uzornom bibliotečkom fondu članovi literne sekcije uz podršku zaposlenih u biblioteci osmislili su izložbu koja sem uvida u istoriju srpske putopisne proze sadrži i odlomke učeničkih radova inspirisanih putovanjem i čitanjem putopisa.

Narednih mesec dana svi koji posete gradsku biblioteku moći će  na jednom mestu da vide značajne putopise, da provere šta mladi izdvajaju u dnevnik čitanja, da provere kako gimnazijalci različitih generacija gledaju na putopise koje su pročitali i kako se snalaze u ulozi putopisca.

Prateći žanrovsku opredeljenost mladih čitalaca, zapaža se da su putopisi sa biografijama na kraju liste čitanosti (10,9 posto). Svojim tematskom raznovrsnošću putopisi su  neizmerni izvor lepote i znanja, a bore za mesto u nauci o književnosi i u školi. Vršnjačko motivisanje kao i nastavnikovo poznavanje putopisne književnosti kroz izbor pogodnih metodičkih modela mogu u mnogome da doprinesu većoj zainteresovanosti mladih čitalaca ne samo za putopise već i za ostale književne vrste.