Tanja Kragujevic sa statuetom (foto: Budo Novović)
16.05.2015, 15:18
Laureat Tanja Kragujević iz Beograda
U Brankovini je danas, na rođendan velike poetese, uručena nagrada za sveukupno stvaralaštvo pesnikinji Tanji Kragujević (1946) iz Beograda. U ime žirija, koji je odluku o nagradi doneo jednoglasno, govorio je predsednik, prof. dr Boško Suvajdžić.
„Verovatno je Tanja Kragujević najbliža Desanki Maksimović po životnom opredeljenju da se poezija mora pisati, da biti pesnik nije poziv niti privilegija već metafizička prinuda, suština čovekova postojanja. U ženskom obličju“, rekao je Suvajdžić.
On je dodao kako je „poezija Tanje Kragujević osobeni dijalog sa mitom, kulturom, jezikom, svetom“. „Od početnih stihova u zbirci ’Vratio se Volođa’ do završnog pesničkog omaža Aleksandru Ristoviću, ona pleni osobenom verom u smisao poezije, kao i istinskim ubeđenjem da čovek može na ovom svetu postojati samo kao biće kulture“, kazao je Suvajdžić.
„Desankinu nagradu“ Tanji Kragujević uručio je upravitelj „Desankine zadužbine“, prof. dr Staniša Tutnjević, dok je u ime Grada Valjeva prisutne pozdravila načelnica jedne od gradskih uprava Jelica Stojanović.
U svojoj besedi, čiji je naslov „Za pastvu srca“, Tanja Kragujević je za Desanku rekla kako je „Ona i Žena i Čovek, i Dete i Mudrac“, te da „Sama, a sa drugima, već tvori onaj utešni susret – mogući dodir ljudi – u radosti otkrića i udomljenja...“.
„Desankini ’lirski rodoslovi’ pulsiraju u mnogostrukosti svojih bila. Iako je znala da ’spusti se u život kao reka u dolinu’, ili među putnike treće klase – jer pesnici nikada nisu ’u begu ni od sna, ni od stvarnosti’ – u krugovima njene lirike uzdižu se vertikale same poezije. Gde jezik nije samo tok, niti je pesma samo odraz egzistencijalnerealnosti, već dvojnost – potvrda u novom, i starom, u običnom hodu i zastancima reči, u molitvi i u ćutanju“, rekla je Kragujević.
Dodala je kako je imala sreću da sretne takvog pisca, Desanku. Da govori svoje sihove uz nju, njenu Jovanku Hrvaćanin, ali i druge, tada mlade pesnike. „Skromnošću i šarmom branila se od vlastite slave. A u neprikosnovenom svom predvodništvu izmicala nam je, uveliko putujući u sigurnu književnu budućnost“, kazala je Kragujević.
Dve njene pesme pročitala je glumica Katarina Vićentijević, a u umetničkom delu programa učestvovali su učenici Muzičke škole „Živorad Grbić“ iz Valjeva. Dodela „Desankine nagrade“ u Brankovini i danas je bila skromno posećena, gotovo po tradiciji bez valjevskog gradonačelnika, uz nekoliko Desankinih rođaka, retke pesnike i profesore književnoti, sa đacima koji su se žamoreći tu zatekli na svojim ekskurzijama.
„Desankina zadužbina“ objavila je knjigu „Poezija“ prošlogodišnjeg dobitnika nagrade Petra Pajića, koji se zbog narušenog zdravlja nije pojavio u Brankovini. Kao ni Milan Đorđević, dobitnio nagrade 2013, o čijem je pesničkom delu objavljen Zbornik radova sa naučnog skupa održanog u Narodnoj biblioteci Srbije. U 2016. biće objavljena knjiga pesama Tanje Kragujević, dok će u 2017. biti štampan Zbornik radova o njenom pesničkom delu, takođe sa naučnog skupa tim povodom priređenog.
Sinoć je u Valjevskoj gimnaziji promovisana zbirka pesama Helene Petrović, studentkinje arapskog jezika iz Beograda, koja je prošle godine pobedila na srednjoškolskom literarnom konkursu đaka iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Ta nagrada za 2015. pripala je Radmili Petrović iz Gimnazije „Sveti Sava“ u Požegi.
„Desankinu nagradu“ prvi je, 1994, na godišnjicu pesnikinjine smtri, dobio akademik Ljubomir Simović. Potom su laureati bili i Stevan Raičković (1995), Miodrag Pavlović (1996), Tanasije Mladenović (1997), Matija Bećković (1998), Milovan Danojlić (1999), i Branislav Petrović (2000), Borislav Radović (2001), Slobodan Rakitić (2002), Radmila Lazić (2003), Milosav Tešić (2004), Novica Tadić je 2005. odbio da primi nagradu, Alek Vukadinović (2006), Slobodan Zubanović (2007), Miroslav Maksimović (2008), Rajko Petrov Nogo (2009), Mirjana Stefanović (2010), Duško Novaković (2011), Vladimir Kopicl (2012), Milan Đorđević (2013) i Petar Pajić (2014. godine).