29.05.2015, 22:22

Bravo majstore!

Ljubitelji džez zvuka, večeras su imali priliku da uživaju i u džez fotografijama „Emocija muzičara“, koje je, u prethodne četiri godine Džez festa, zabeležio fotograf Đorđe Đoković. Otvarajući samostalnu izložbu nadarenog fotografa, scenarista i arhitekta, Dušan Arsenić je rekao da Đorđe pokazuje da u rukama čoveka sa takvim razvijenim estetskim kodom, nije potrebno nikakvo čudo moderne tehnike da prenese emociju, radost muziciranja, trenutke zanosa i ushićenja.

“Onaj ko sluša džez, verujem da i džez fotografiju smatra jednako jedinstvenom granom fotografije, kao što doživljava i tu vrstu muzike. Džez muzika zaista nosi neku specifičnu atmosferu, jedinstvenu u meri koja u pamćenje ureže svaki stub duvanskog dima presečen svetlosnim zrakom reflektora. Specifičan je taj osećaj, a mislim da ga podjednako dele kako muzičari tako i ljubitelji te muzike. Jedna meni izuzetno draga fotografija, je ona Hermana Leonarda koja lovi baš takav momenat kada Dexter Gordon, zamišljeno čeka na svoj nastup, dok ostatak benda improvizuje na sceni. Herman nije ulovio puki portret Dextera Gordona dok svira, već je uspeo da zabeleži trenutak za koji slobodno možemo reći: E, to je džez!

Dušan Arsenić i Đorđe Đoković (Foto: Dragan Krunić)

Upravo to možete reći i za fotografije Đorđa Đokovića. To je ujedno i najveći kompliment koji možete uputiti  fotografu – da rezultat njegove  fotografske umešnosti, nije samo dvodimenzionalna slika, već i ono, što je odlika pravih i retkih majstora, da sa tih slika isijava atmosfera.

Jedan sam od mnogo onih koji zaista vole fotografije Đorđa Đokovića. Iznikao iz specifičnog fotografskog miljea valjevskih majstora ove umetnosti, Đorđe se razvio u fotografa suptilnog i prefinjenog stila. To važi za sve njegove fotografije. I kada slika prirodu, tražeći sićušne eksplozivne i atraktivne segmente života, i kada slika ljude na svečanostima i slavljima, i kada beleži trenutke ekspresije na daskama koje život znače i kada beleži ushićenje i katarzične momente sa jazz nastupa, uvek njegove fotografije donose i proizvode emocije. Ono što za mnoge fotografe predstavlja problem – nedostatak svetla, za Đorđa je prilika za otkrivanje novih momenata u igri svetla i tame, u kojoj odsjaji lica ili refleksije instrumenata u okeanu tame razvijaju likovne kompozicije koje deluju kao dela najvećih slikarskih majstora. Vešto se igra dubinskim relacijama među elementima i akterima fotografija i tu njegovo umeće dolazi do punog izražaja. To potpuno poništava globalno ushićenje milionima piksela kojima raspolažu foto aparati najnovije generacije.

Đorđe Đoković je drag, mlad čovek, izuzetno talentovan. Osećam, a i znam, da je ovo početak jedne značajne umetničke karijere”, rekao je Dušan Arsenić, otvarajući izložbu Đorđa Đokovića u holu Centra za kulturu.

Đoković se prisetio da je prvu ulaznicu za Džez fest dobio upravo od Dula Arsenića. “Tada me džez nije interesovao, a otišao sam na svirku zbog jedne devojke. Ni nju nije interesovao džez, a ona je došla zbog Vasila Hadžimanova. Zato njega nema među ovim fotografijama", rekao je, u svom stilu, duhovito i šeretski, Đoković, kome su večeras mnogi prišli sa rečenicom – Bravo majstore!

Posetioci (Foto: Dragan Krunić)