06.06.2015, 09:02

Raskošan talenat jednog čoveka sa više zanimanja

Skoro nisam videla knjigu da joj tako dobro pristaje naslov od sinoć promovisane „Artmosfera – Presek". U knjizi velikog formata smeštene i umetnost i sfera i presek, 35 godina rada talentovanog i kreativnog dizajnera, arhitekte, scenografa, karikaturiste Dušana Arsenića. I mada ovo, na neki način, može da bude zaokružen presek do sada načinjenog, Arsenić kao da je na početku, prepun novih ideja i energije. Čak i oni koji ga dobro poznaju bili su iznenađeni raznovrsnošću njegovog stvaralaštva.

U knjizi „Artmosfera – Presek“ nema teksta. Reči su fotografije, a na njima prikazane sve kreacije, iz različitih oblasti i perioda, Dušana Arsenića. Tu su logo i znak za desetine firmi, Valjevo, kao poseban segment, karikature, ilustracije, grafički dizajn, u okviru koga je propaganda i ambalaža, obični i pozorišni plakati, pozorišna scenografija i oprema ili dizajn korica knjiga.

Karikature Dušana Arsenića (Foto: Đorđe Đoković)

Dušan, bi iznenađen mojim pitanjem – ko si zapravo ti, gde su granice i kako je sve ovo “stalo” u jednog čoveka? “Preteruješ”, reče kratko u svom stilu skromnog čoveka. Usledilo je pojašnjenje. “Kada sam počeo da se bavim raznim stvarima, mnogi su me dobronamerno savetovali da treba da se opredelim i da se usredsredim na određenu oblast, jer ako nastavim sve ovo da radim, govorili su da ću se rasplinuti“, kaže Aresenić. Dodaje da su to porivi kojima čovek ne može da se odupre. „Ja sve ovo volim i privatno, nevezano od posla. Volim pozorište i scenografiju, pozorišne plakate, karikatura mi je odličan ventil, imam talenat za grafički dizajn... Nema recept ili neko logičko objašnjenje. Jednostavno to je tako. Volim sve to da radim i u tome uživam“, kaže Arsenić.

Plakati Dušana Arsenića (Foto: Đorđe Đoković)

Vidi se na njegovim delima da uživa, posebno radeći pozorišne plakate koji su, po mnogima, nadmašili plakate autora velikih beogradskih pozorišta. Uostalom najviše priznanja i nagrada dobio je upravo za pozorišni plakat. Inspiracija jeste pozorište, jesu tekstovi i likovi, ali, otkriva mi da je svoju estetiku gradio na poljskom pozorišnom plakatu. „Poljski pozorišni plakat je čuven u svetu i on vrlo malo sadrži minimalizma. On u sebi nosi elemente figurativnog slikarstva. Ja sam oduševljen kako je to grafički i crtački urađeno. Knjiga o poljskom pozorišnom plakatu bila mi je kao Biblija. Stalno sam je listao i tako kupio tu njihovu specifičnu estetiku. Poljski plakati su takvi da bi ih svako poželeo na zidu umesto slike. Tako sam i ja radio, da svaki moj pozorišni plakat ne bude kao fotografija i informacija, nego da bude grafika, i to tako dobro urađena, bez obzira na temu, da svako poželi da je okači na zid“, kaže Arsenić.

Da kojim slučajem Dušan Arsenić živi u Americi ili u bilo kojoj zemlji u Evropi, on bi danas bio i materijalno bogat čovek. Izabrao je Valjevo, koje beskrajno voli, izabrao je drugu vrstu bogatstva i sreće. I nije se pokajao. Čak ni onda kada treba da pronađe novac da sinovima, odličnim studentima, plati mesečnu kiriju za stan, jer i pored završenog posla novac na Dušanov račun nije uplaćen i na te uplate čeka i po nekoliko meseci. „Umetnici su navikli da čekaju“.

Publika (Foto: Đorđe Đoković)

Na promociji knjige Dušana Arsenića, koja je priređena u okviru manifestacije „Dometi“, kroz koju se svojim dometima predstavilo devet bivših gimnazijalaca, koji su maturirali pre 35 godina, brojna publika, a najviše je upravo školskih drugova, bivših gimnazijlaca. O Arseniću, od gimnazijskih do današnjih dana, govorilu su školski drug Branko Antonić i profesor Vojislav Andrić.

Arsenić, Antonić, Andrić (Foto: Đorđe Đoković)