Milan D. Božić (foto: Đorđe Đoković)
23.08.2015, 07:29
Umesto doma – Dom
Provokativnim naslovom „Umesto doma – Dom“ autor monografije o 50 godina Kazneno popravnog zavoda za malotenike u Valjevu, dugogodišnji radnik te ustanove Milan D. Božić, naznačio je suštinu. Mnogi, koji su se za minulih pet decenija našli „sa one strane zakona“ u izuzetno osetljivom dobu životnog sazrevanja, umesto porodičnog svoj dom našli su u Domu. Uz to, kako autor reče u razgovoru za Kolubarske.rs, mnogima od zaposlenih Dom je bio drugi dom s obzirom na to koliko su vremena u njemu provodili, na uštrb svojih porodica, nastojeći, i uspevajući, da mnoge od tih mladih ljudi sa stranputice vrate na pravi životni put.
A među pitomcima valjevskog KPZ, o čemu svedoče i kratki zapisi sa razglednica koje su posle odlaska iz Valjeva slali svojim vaspitačima, bili su i Željko Ražnatović Arkan ili Iso Lero Džamba, brat estradne zvezde Džeja Ramadanovskog.
„Druže načelniče Džukiću, primite puno pozdrava i želja i da što pre ozdravite“, napisao je Željko R, 21. oktobra 1972, iz Beograda tadašnjem načelniku Doma, Puniši Džukiću. Arkanov vaspitač tokom boravka u KPZ bio je sada pokojni Veroljub Radojičić, docnije dugogodišnji upravnik, koji je u jednom razgovoru potpisniku ovih redova rekao kako „nije radio sa tako inteligentnim momkom kakv je bio Željko“.
„Miodragu Dodiću, pozdrav iz ovog lepog mesta“, napisao je Džamba na razglednici poslatoj iz Ciriha. On će docnije netragom nestati, a beogradski mediji su spekulisali mogućnošću da je navodno ubijen, a potom sklonjen tako što je „uzidan u izliveni betonski blok“.
Prenosimo i nekoliko poruka „manje afirmisanih“ pitomaca KPZ – „Druže Arsiću, mnogo Vas cijeni i poštuje Vaš Šefik. Samo da znate, zaposlen sam“ (Sarjevo), „Druže i čoveče Mijo, ja sam dobro i hoću da ti kažem da imaš od mog brata i baba“ Šuđuri Đ. (Priština), „Načelniče Božiću, pišem vam iz Nemačke, gde se nalazim posle bekstva. Znam da ste ljuti na mene jer se nisam vratio sa odsustva. Čuo sam da će u Srbiji biti amnestija, pa bih želeo da se vratim u zatvor kako bi i moj slučaj bio obuhvaćen. Čekam samo da budem siguran, da će se to desiti, pa ću dobrovoljno doći u Valjevo“ N. Dragan „Okac“, „Cijenjeni druže vaspitaču, moram da Vam, saopštim tužnu vijest – mama mi je umrla... Ostao sam bez igdje ikoga. Molim Vas, pomozite mi tako što ćete mi poslati svjedočanstvo o završenom šestom razredu osnovne škole. Želeo bih da nastavim vanredno školovanje. Obećao mi je kapetan da će me pustiti na polaganje u avgustu. Mnogo pozdrava od vojnika, Nedeljko, V. P. 6330/33, Nikšić)...
Na naše pitanje, koliko je tih mladih ljudi moguće vratiti na pravi put, Božić kaže kako su neopravdane primedbe koje su mogu čuti o tome kako je njihov posao gotovo uzaludan zbog velikog broja povratnika. „Tvrdim da bi procenat onih koji su iskoristili šansu mogao biti i iznad 70 odsto, a uslov za to je da smo bogatija i uređenija država“, tvrdi Božić. Jedan od velikih problema je taj što maloletni osuđenici posle izdržane kazne teško nalaze posao o čemu, takođe, postoji svedočenje u nedavno objavljenoj knjizi „Umesto doma – Dom“.
„Dragi drugovi, već je prošlo četiri meseca od kako sam vas napustio. Nalazim se u Titelu, gde sam se rodio i gde mi živi majka. Uradio sam sve kako ste mi rekli, prijavio sam se u SUP, otišao na Biro za zapošljavanje... Vreme prolazi, a ja ne radim, živim od majkine male penzije. Gde god sam zakucao, dobijao sam odgovor da nema mesta. Međutim, čuo sam kako ljudi pričaju da sam nepoverljiv jer sam došao iz Doma, što me jako boli. Pošto me društvo odbacuje, pomozite mi. Ne želim više da budem prestupnik“. Vaš pitomac Emil (27. mart 1966)
Uz obrazovanje i sticanje kvalifikacija, kulturne i sportske aktivnosti su u KPZ uvek bile veoma bitne, smatra Božić i podseća da su u toj ustanovi po nekoliko godina radili Zoran Jevremović Varteks, koji je dovodio estradne umetnike, pa dramaturg Branko Lukić, koji je „uveo pozorište“, odnosno vajar Mile Jevtić, koji je autor spomenika Proti Mateji u Valjevu, a u KPZ je pokrenuo vajarsku sekciju koja je ozbiljno radila, a u gostima su bili i velikani poput Nandora Glida. Danas, pelcer organizovanja likovnih kolonija ili konkursa za poetsko stvaralaštvo delo je zaposlenih u KPZ Valjevo.
Knjiga “Umesto doma – Dom” nudi čitaocu ne samo istorijat ustanove nego i istoriju Valjeva, ali i cele države. Prateći razvoj Kazneno-popravnog zavoda u etapama, čitalac prati transformaciju celog društva, od kasnih pedesetih godina prošlog veka do današnjih dana.
Dobro prihvatane bili su i tribine sa poznatim ličnostima iz Valjeva, ali i Srbije ili nekadašnje SFRJ. Uz ostale, gostovali su i sportisti poput košarkaša Zorana Moke Slavnića ili rukometaša Veselina Vujovića. Sportske aktivnosti takođe su prisutne, a KPZ je nekada imao i svoju fudbalsku ekipu „Mladost“, koja je bila uključena u regularna opštinska takmičenja. Autor oivh redova seća se kako je u dresu jednog od valjevskih nižerazrednih klubova gostovao u KP Domu i „čuvao“ korpulentnog, kao stena čvrstog momka iz Zenice, koga se zvali „Otrov“. Pitomci su žestoko navijali za svoje, a sve je prošlo u najboljem redu...
Knjiga „Umesto doma – Dom“ sadrži 212 stranica podeljenih u nekoliko poglavlja. Posebno zanimljivo i ništa manje značajno poglavlje je „Zaposleni – nekad i sad“, popis svih radnika KPZ, od osnivanja do danas, od Vlastimira D. Vasića, KV zidara, do Predraga V. Šijakovića, instruktora-kuvara (poređanih uglavnom po azbučnom redu). Od prvih upravnika Jovana Jakšića i Slobodana Starovića do Slobodana Arsenijevića i Ljubisava D. Pantelića, koji je, kao jednak među načelnicima ovlašćen da poptpisuje dokumenta (upravnik i njegov zamenik nisu postavljeni, a njihove kancelarije su zapečaćene). Na popisu zaposlenih i onih koji su nekada radili je 534 imena.
Božić je građu za knjigu godinama prikupljao, kao i fotografije, uglavnom iz ličnih zbirki zaposlenih i Istorijskog arhiva Srbije, gde mu je dosta pomogao direktor dr Miroslav Perišić, valjevski gimnazijalac, poreklom Tamnavac kao i autor monografije. Deo je rekonstruisan i na osnovu sećanja živih radnika KPZ-a.
Recenzenti knjige su Slobodan Arsenijević, specijalni pedagog, dugogodišnji radnik i Branko Lukić, dramaturg, a izdavač je Popular media iz Beograda. Autor Milan D. Božić je sav svoj staž stekao u ovoj ustanovi, najpre kao vaspitač, potom kao načelnik službe prevaspitanja i zamenik upravnika. Ranije je objavio „Letopis kulturne delatnosti KPZ Valjevo“ (2000), „Iskustva u radu sa malim grupama“ (2003) i „Uloga vaspitača u realizaciji programa postupanja“ (2012).
Promocija knjioge „Umesto doma – Dom“, koja je sticajem okolnosti u suštini Božićevo privatno izdanje, planirana je za septembar o 50-to godišnjici KPZ u Valjevu.