02.09.2015, 06:50

U maloj Srbiji, u očima sveta, i najveća nesreća je mala

Otvaranju mosta na Gradcu u Aničićima prethodilo je književno popodne na obali Gradca, u neposrednoj blizini mosta, gde je predstavljen roman u rukopisu novinara i književnika Vlade Arsića, na temu Valjevske bolnice, „Grad mrtvih“.

„Ono što spaja ove dve, na prvi pogled ne spojive stvari, most i knjigu u nastajanju, jeste što predstavljaju svojevrsno svedočanstvo o ljudskoj istrajnosti, o tome da se svaka nesreća može prevazići i da se život može nastaviti“, poručio je Arsić.

Govoreći o knjizi, koja je još uvek u rukopisu, o ideji njenog nastajanja, autor Vlada Arsić je izgovorio neverovatno tačnu rečenicu, čije suštine postajemo svesni tek kada je čujemo – „u jednoj maloj zemlji u Srbiji, koja je u očima javnog mnjenja toliko mala, sve je malo pa čak i kada je najveća nasreća u pitanju“.

Vladimir Krivošejev (Foto: Đorđe Đoković)

Direktor Muzeja dr Vladimir Krivošejev objašnjava da se ideja za pisanje knjige o dešavanjima vezanim za Valjevsku bolnicu rodila kao u većini slučajeva ciljano, kroz precizno planiranje, ali i kao rezultat promišljanja u jednom trenutku.

„Ideja se pojavila pre oko pola godine, kada smo pripremali tekstove za izložbu Valjevska bolnica. Tada smo zaključili da bi bilo lepo da se posle velikog romana Dobrice Ćosića o Valjevskoj bolnici pojavi novi roman na istu temu, ali pisan na malo drugačiji način i koji bi obradio one aspekte koje Dobrica nije u svom romanu, a koje ćemo mi u katalogu pomenuti, ali ne i razraditi. U trenutku dok sam razmišljao o tome koji bi pisac mogao da piše o Valjevskoj bolnici i kako ga ubediti da se prihvati tog zadatka, stigla mi je poruka, preko facebooka, od mog prijatelja Vlade Arsića za promociju njegovog novog romana 'Brodolom'. U tom trenutku sam pomislio – problem oko pisanja romana o Valjevskoj bolnici je rešen!“

I zaista, problem je u kratkom roku bio rešen, a rezultat je roman „Grad mrtvih“, koji će iz štampe izaći, kako najavljuje autor Vlada Arsić, do kraja godine, najverovatnije u novembru.

Vlada Arsić (Foto: Đorđe Đoković)

„Ideju za pisanje ove knjige dobio sam od Vladimira Krivošjeva, čoveka koji nas je ove godine obradovao fantastičnom izložbom, koja je na najbolji način uspela da dočara šta se dešavalo prve ratne godine u Valjevu, ali i u celoj Srbiji. Meni je najveće iskušenje bilo kako da taj užas i očaj dočaram savremenim čitaocima, pre svega mladima, i kako da vratim priču od pre stotinu godina u današnje uslove. Kada govorim o epidemiji pegavog tifusa, možda je najbolje da ga uporedim sa nekom drugom, da kažem, poznatijom epidemijom, kao što je ebola, od koje zazire pola sveta i koja je za pet godina odnela 11.000 života. S druge strane za samo pet meseci od epidemije pegavog tifusa u Srbiji je umrlo 150.000 ljudi, a možda i više. Da se jedno takvo zlo i jedna takva bolest pojavila bilo gde u Zapadnoj Evropi ili da je zahvatila bilo koji grad u Americi, danas bi o tome imali na desetine holivudskih blokbastera, na stotine knjiga i na hiljade reportaža. Nažalost epidemija pegavog tifusa dogodila se u Srbiji, u jednoj maloj zemlji, koja je u očima javnog mnjenja toliko mala da je u njoj sve malo pa čak i kada je najveća nasreća u pitanju“, kaže Vlada Arsić.

Autor knjiga "Brodolom" i "Izgubljene u magli", kao i budućeg romana „Grad mrtvih“ naglašava da se trudio da čitaoca ne opterećuje suvišnim brojkama i da se ne bavi previše istorijskim faktima i dokumentima, ničim što bi kod čitalaca stvorilo utisak akademske suvoparnosti ili profesorske uštogljenosti. Istovremeno se trudio da ništa od toga ne izostavi. Kroz dramu izmišljenog junaka, doktora Andrije Srećkovića i njegove porodice koja je žestoko postradala u oba rata, pokušao je da sublimira patnju čitavog naroda, svakog njenog pojedinca i to pojedinca koji nema nikakve veze sa najvećim svetskim moćnicima, a čije odluke i suluda politika vrlo često završavaju upravo na tom malom, običnom čoveku.

„Ne znam koliko sam uspeo i koliko ću do kraja uspeti da prenesem sve ono što se dešavalo u Valjevu 1915. godine, ali nešto unapred sigurno znam – ako dok budete čitali ne osetite bar neki grč i tupi bol u želucu, ako ne pustite suzu na kraju knjige, plašim se da će moj trud i ova knjiga biti zaludni. Ja nisam rodjeni Valjevac, ali to nisu bili ni Džon Rid, Flora Sends ni Ludvik Hiršfeld, a upravo su oni ostavili najdublje svedočanstvo o tom periodu. Nadam se da će i ova knjiga jednog dana nastaviti tim putem“, poručio je Vlada Arsić i obećao promociju "Grada mrtvih" u Valjevu.