18.09.2015, 15:46

U susret 10. jubilarnom „Abrofestu”

Od prvog „Abrofesta” do danas prošlo je 30 godina, a ovogodišnji je deseto jubilarno izdanje. I pored ogromne pauze, ne manjka dobrih ideja, predstava, a akteri veruju da neće manjkati ni publike. Na ovogodišnjem „Abrofestu”, koji će trajati od 23. do 28. septembra biće odigrane tri predstave. Prvog dana pred publikom biće „Ljubinko i Desanka”, po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Miroslava Ćiše Trifunovića, potom „Gospodin Foka”, Gordana Mihića u režiji Strahinje Antonića i poslednje festivalske večeri biće premijerno izvedena predstava „Karolina Nojber” po tekstu Nebojše Romčevića, u režiji Miroslava Ćiše Trifunovića.

Branko Antonić (Foto: Đorđe Đoković)

Sekretar „Abraševića”, akter „Abrofesta” od prve godine postojanja, Branko Antonić kaže da je, kao i prošle godine, Festival redukovan zbog nedovoljno novca. „Nekada je moto Festivala bio – četiri dana, četiri premijere. Ove godine imamo jednu premijeru manje, jer je manje i novca. I to ne da nam je budžet manji za pola ili 70 posto, nego je manji čak pet puta! Pre šest godina budžet ‘Abrofesta’ je bio 1,5 miliona dinara, sada smo obezbedili 300.000 dinara iz gradske kase kroz sufinansiranje projekata iz kulture. Ove godine, i pored toga što smo konkurisali kod Ministarstva kulture, nismo dobili ni dinar”, kaže Antonić. Otuda, dodaje, to što uporno radi jedna grupa entuzijasta je „podvig i čista ludost”.

Abrofesta ne bi bilo bez Valjevske pivare, koja je pomogla da se naprave tri manje, po gabaritu, ali po kvalitetu velike predstave

Ono što je karakteristika i ovogodišnjeg „Abrofesta” i što je bitno, jeste da se ne gubi nit i da se spajaju mladi ljudi, koji će tek krenuti putem pozorišta, i iskusni glumci Gradskog pozoriša „Abrašević” i ono što je Antoniću najdraže, kako reče, ljude koji su završili pozorišne akademije i koji više ne mogu da budu u ovom gradu, jer u Valjevu nema pozorišta. „Festivalski ansambl je sastavljen od ove tri grupe umetnika, što mora dati dobar rezultat, a svakako da hoće jer mu prethodi lep proces rada. Zaista uživamo spremajući predstave”, kaže Branko Antonić.

Maja Lukić, Darija Ranković i Branko Antonić (Foto: Đorđe Đoković)

Ako je pozorište magija u kojoj glumci postaju neko drugi, a publika se izmešta u drugo vreme i drugi prostor, onda su pripreme predstava i probe mesto pozitivne energije, gde se oseća radost trenutka i života. I upravo takav osećaj sam imala dok sam prisustvovala probi predstave „Karolina Nojber”. Atmosfera pozitivna, istovremeno opuštena i radna. Možda i „zavaniči”, ali ja tu varnicu niti čula, niti videla.

Glumica Maja Lukić debituje na 10. Abrofestu. Nisam je pitala zašto je do sada nije bilo, tim pre je talentovana, lepa i dobra glumica, smatrajući da je to što je nije bilo manje važno od toga da je sada ima i da u predstavi „Karolina Nojber” jubilarnog Abrofesta igra glavnu ulogu – glumicu Karolinu. Čast, zadovoljstvo ili i jedno i drugo, i još ponešto? Kaže da je bila iznenađena pozivom, koji je oberučke prihvatila, tim pre jer je reč o komadu koji je pisao njen profesor Nebojša Romčević, koji je čitala kao ispitno pitanje, tako da joj je tekst drag od ranije i „baš joj je legao kako valja”. Dodaje da je „hrabar potez raditi ovaj tekst u ovo vreme”. Maja Lukić igra glumicu koja se bori protiv primitivizma, prostakluka, jer „ako se narodu servira samo prostakluk, onda on postaje prost”. 

„Važno je to pokazati danas, jer 21 vek nije u tom smislu ništa drugačiji niti je dalji od bilo kog drugog veka u borbi protiv prostakluka i kiča. Ima jedna divna replika u ovom tekstu, koja glasi – ‘niste vi krivi što ste prljavi i prosti, vas treba podučiti i naučiti vas da volite’. Kada bi se nešto pametno i lepo nudilo, to bi imo ko da izabere i prihvati. U kojoj god epohi da se radi ovaj tekst, bilo da je 17, 20. ili 21. vek, tačnije 2015. mnogi će se prepoznati i to oni koji osuđuje, ali i oni koji podržavaju prostakluk, primitivozam, kič”, kaže glumica.

Maja Lukić (Foto: Đorđe Đoković)

„Na veliko zadovoljstvo dobila sam glavnu ulogu, jednim delom sam se plašila, drugim sam bila uzbuđena, a trećim sam to doživela kao jedno veliko iskustvo, jer sa ovom ekipom nikada ranije nisam radila. Najmlađa sam, doduše tu je moj kolega Uglješa Spasojević, koji je moja generacija, ali ja sam mlađa od njega. Tako da sam, kako me zovu, njihovo pile i svi me maze i paze”, kaže sa osmehom Maja.

 „Abrofest” je, po njenom mišljenju, odličan festival koji je važan gradu i prema njemu se tako treba ophoditi i takav tretman treba da ima. Maja podržava, pored ovog pozorišnog, i filmski festival, koji organizuje VAKUM, jer Valjevo ima publiku koja voli i pozorište i film, s toga zaslužuje takve festivale. „Nije činjenično stanje kada neko tvrdi da u Valjevu nema pozorišne publike i da nema kome da se igraju predstave”, kategortična je mlada glumica.

Proba predstave Karolina Nojber (Foto: Đorđe Đoković)

„Drago mi je šti sam pozvana da budem deo ‘Abrofesta’. Ja sam dete ovog grada, Ćiša, koji je reditelj predstave, je radio sa mnom tokom gimnazijskih dana i da nije bilo njega nas troje iz iste generacije ne bi upisali Fakultet dramskih umetnosti. Ovo što rade Ćiša i Branko kroz ‘Abrofest’ je od velikog značaja, jer uključuju mlade ljude koji se mogu afirmisati i koji se pri procesu stvaranja predstave mogu daleko prijatnije osećati u svom gradu nego u bilo kom drugom gradu ili drugom pozorištu”, kaže Maja i zaključuje „nama, mladim glumcima, to najviše znači!”

Poruku mladih glumaca da im mnogo znači da mogu da igraju u rodnom gradu, očigledno nema ko da čuje ili čuje, ali ne haje?

„Abrofest’ je jedna, recimo, simulacija da Valjevo može da ima ozbiljno pozorište sa stalnim repertoarom i da je moguće napraviti premijere, i mi to godinama dokazujemo, ali to očigledno nikoga baš i ne interesuje”, zaključuje Branko Antonić.