30.09.2015, 11:28

Ovacije za Karolinu Nojber

Ovacijama, povicima bravo i dugim aplauzom nagrađeni su akteri predstave „Karolina Nojber“, koja je spustila zavesu na ovogodišnji Abro fest. Utisak je da su, i pored „ponižavajuće malo novca“ koliko je ove godine izdvojeno za Abro fest, sve tri predstave, od toga dve premijere, urađene i odigrane na visoko profesionalnom nivou i dokazale da ovaj jedinstveni pozorišni festival treba da se nađe u grupi stalnih gradskih manifestacija, što je uostalom obećao i gradonačelnik Stanko Terzić. Dokazale su i to da Valjevo zaslužuje profesionalno pozorište.

Novo viđenje teksta Nebojše Romčevića „Karolina Nojber“ briljantno su preneli, pre svih, Maja Lukić, potom Katarina Vićentijević, Bogdan Trifunović, Branko Antonić, Goranka Lučić Kalember, Uglješa Spasojević i Božidar Milić, u režiji Miroslava Trifunovića. Scenografiju je dizajnirao Dušan Arsenić, a kostime osmislila Branka Šišinački Obradović.

Branko Antonić i Maja Lukić

Uglješa Spasojević i Maja Lukić

„Karolina Nojber“ je izmeštena iz 19. veka i priča je vrlo vešto smeštena u četrdesete godine dvadesetog veka, koja sadrži sve one životne porive i osobine – idelizam, sebičnost, niske strasti, sujetu, greh, ljubav, praštanje, žrtvu... koji se preplići, nadjačavaju, pobeđuju! Reditelj Miroslav Trifunović, nakon premijere, više nego zadovoljan. O akterima, „suvišno trošiti reči jer su i oni svesni dobro odigrane predstave i svog uspeha!“ Zadovoljan je reakcijom publike.

„Bio sam dirnut, ne samo količinom aplauza i ovacijama, što nama uvek prija, nego pažnjom i tišinom. To je taj muk u kome se lovi svaka rečenica, da ne promakne sledeća misao. I to upravo govori o toj vrsti slojevitosti komada ’Karolina Nojber’, koja otvara mnoga pitanja. Jer da je to samo priča o ljudima koji se bave umetnošću, ona ne bi bila toliko zanimljiva jer bi rekli – pa dobro, oni se bave svojim poslom, ja se bavim svojim, zašto bi njihov život bio važniji od našeg. Međutim, ovde postoji mnoštvo slojeva, koje ste i vi prepoznali, i duboko teološko pitanje da li svaka umetnost treba da bude humana ili je svako umetničko delo traganje za životnom istinom koja u sebi, na jednom ramenu, ima Lucifera, a na drugom Sveca. A da ne govorim o društvenom bekgraundu sa poplavom prostote, zbog čega smo upravo i radili ovu predstavu jer živimo u takvom vremenu“, objašnjava Trifunović.

Miroslav Trifunović i Maja Lukić

Maja Lukić, Branko Antonić i Bogda Trifunović

On dodaje da je predstava izmeštena iz 19. veka, vremena u tekstu Nebojše Romčevića, u četvrdesete godine 20. veka, u doba kada prostaci, koristeći nacističku Nemačku i tu ideologiju, polako počinju da preuzimaju primat nad onim što predstavlja kulturu, posvećenost, pa konačno i vrednost. Trifunović misli da to duboko ima veze sa našim današnjim vremenom.

„Pametni i fini ljudi se izmiču, pa su ili na margini života, kao što je to u predstavi ’Ljubinko i Desanka’ ili odlaze u usmljenost, zatvorenost i autističnost, poput glavnog junaka u predstavi  ’Gospodin Foka’, koja nije slučajno napisana 1969. godine posle propale šezdesetosmaške revolucije, do naše generacije koju je prostota potpuno pregazila. Jer danas baviti se kulturom, novinarstvom, obrazovanjem je avantura duha, koja je do te mere potcenjena da izaziva prezir. Ali, ono što je ohrabrenje jeste količina ljudi, koja je ispratila ovogodišnji Abro fest i to sa onim pravim, prefinjenim odnosom. I to je vera da Valjevo ima fine ljude, kolekcionare, koji imaju mnoge vrednosti u sebi, koje eto i vi u Kolubarskim.rs otkrivate na raznorazne načine – kroz blogove, intervjue, tekstove. Dakle, postoje još uvek prave vrednosti jednog društva, tu su i mladi ljudi koji silovito idu napred prateći modernu tehnologiju, za razliku od onih koji su uzurpirali život svojom brutalnošću i prostotom“, kaže reditelj Miroslav Trifunović.

Bila mi je namera da ovom rečenicom završim razgovor o sjajnoj pozorišnoj predstavi „Karolina Nojber“, priči u kojoj se glumica bori protiv prostote i primitivizma. Međutim, Miroslav Trifunović dodade rečenicu, koja zaslužuje prostor u ovom tekstu.

„Treba reći da je Abro fest opstao uprkos veoma teškim uslovima i sa ponižavajuće malo novca. Zahvaljujući, ponajpre Branku Antoniću sekretaru Abraševića i GP Abršević, koji su uložili ogroman napor, Abro fest je uspeo da deseti put doživi svoje, možda do sada, i najbolje izdanje. Ali, ako Grad ne ispuni obećanje i ako ta reč bude još jednom pogažena, da će se Abro fest od sledeće godine finansirati, ne projektno, nego kao stalna gradska manifestacija, teško da će se 11. Abro fest dogoditi!“  

Zaključujem priču o ovogodišnjem Abro festu ubeđena da će, dok je ljubavi i entuzijazma onih koji učestvuju u stvaranju predstava, biti i Abro festa, koji pokazuje sa kakvim i kolikim talentom raspolaže Valjevo! 

Maja Lukić, Goranka Kalember Lučić i Katarina Vićentijević