Izložba Zadarske grupe u Trnavcu (foto: Đorđe Đoković)
09.11.2015, 18:10
„Moguće je i kad je nemoguće“
Izložba Zadarske grupe pod nazivom „Moguće je i kad je nemoguće“ u Internacionalnom umetničkom studiju „Radovan Trnavac Mića“, privukla je veliki broj posetilaca koji su jednoglasni u oceni – vredna, zanimljiva, izložba koja odiše prošlošću i, svakako je, dokaz da je "moguće i kada je nemoguće".
Izložba u Valjevu je utoliko vrednija i značajnija, jer sedam slikara Zadarske grupe - Kosara Bokšan, Ljubinka Jovanović Mihajlović, Mileta Andrejević, Milorad Bata Mihajlović, Miodrag Mića Popović, Petar Omčikus i Vera Božičković Popović, za svog života nikada nisu izlagali zajedno. Stoga ova izložba u Internacionalnom umetničkom studiju ponovo piše istoriju, ili možda ispravlja istorijske greške. Svi su ponovo okupjeni pod kupolom galerije u Valjevu, rečeno je na otvaranju izložbe. I upravo to "okupljanje", preko njihovih dela, na jednom mestu posle toliko godina, kada je među živima samo Petar Omčikus, je „moguće i kada je nemoguće“.
Grupa avangardnih budućih umetnika, studenata beogradske Akademije likovnih umetnosti, davne 1947. godine u prolećnom semestru napustila je Akademiju i otišla u Zadar. Otisnula se, kako su govorili, u slobodno i samostalno kreiranje likovne umetnosti bez tutorstva i pritisaka tadašnje posleratne ideologije socijalističkog realizma, koja je direktno preneta iz Sovjetskog Saveza. Njihova pobuna nije proisticala samo iz neslaganja sa sadržinom i formom, koja im se kao studentima nametala, već je to bio napor da se izađe iz začaranog kruga doratnih tendencija građanskog slikarstva. Njihov dolazak i boravak u Zadru poprimio je razmere društveno-političkkog „slučaja“. Bili su izbačeni sa Likovne akademije, a zatim vraćeni, svi osim Miodraga Miće Popovića, na studije po direktivi tadašnje ministarke kulture Mitre Mitrović i svi su završili Akademiju u Beogradu. Nakon toga 1952. godine, krenuli su put svetskih likovnih centara Pariza i Njujorka i svako od njih je postao priznat i poznat umetnik i na tlu bivše SFRJ, ali i u svetu.
Valjevci imaju tu privilegiju da uživaju u delima iz privatne kolekcije Ninka Radosavljevića, koji živi u Parizu gde je i sreo većinu umetnika Zadarske grupe. Sa nekima, poput Petra Omčikusa i Kosare Bokšan, je drugovao i preko njih upoznao i ostale. Kaže da je zahvaljujući tom prijateljstvu nastala i njegova kolekcija slika Zadarske grupe. „Preko 20 njihovih slika sam doneo u Srbiju, a u Internacionalnom umetničkom studiju Radovan Trnavac Mića je izloženo osam slika svih sedam umetnika, koji su činili Zadarsku grupu“, kaže kolekcionar. Dodaje da su svi umetnici Zadarske grupe bili čvrsto povezani, čak su se i okumili, nažalost većina nije među nama, od sedam umetnika jedino je živ Petar Omčikus. Radosavljević kaže da nema omiljenu sliku u kolekciji Zadarske grupe, upravo iz razloga što je sa svim umetnicima ostvario iskreno i duboko prijateljstvo, pa tako ima i duboko poštovanje prema svakom njihovom delu.
„Koliko su slikari Zadarske grupe značajni ne samo u srpskom, nego i u svetskom slikarstvu, dokaz je i to što je od sedam slikara Zadarske grupe, koji su se davne 1952. godine otisnuli u Pariz i učili Francuze da slikaju, njih šestoro francuski predsednik odlikovao Legijom časti. To nema ni jedna zemlja na svetu“, rekao je na otvaranju izložbe generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić
Ajdačić kaže da je otvaranjem ove izložbe u Internacionalnom umetničkom studiju napravljena velika čast Valjevu i otkriva da će slikar Radovan Mića Trnavac biti ovogodišnji dobitnik Vukove nagrade, priznanja koje od 1964. godine dodeljuje Kulturno prosvetna zajednica Srbije za ostvarene posebne rezultate u stvaralačkom radu na širenju kulture. Mića Trnavac nije želeo da govori o vrednom priznanju rekavši kratko „da treba sačekati zvaničnu odluku i uručenje Vukove nagrade“.
U večeri otvaranja izložbe Živorad Ajdačić, odlukom Vlade Srbije, uručio je Internacionalnom umetničkom studiju Povelju za izuzetan doprinos likovnom stvaralaštvu u Valjevu i Srbiji.