Muzej zavičajnih pisaca (foto: Đorđe Đoković)
10.01.2017, 10:03
Valjevo ukazalo čast svojim književnicima i piscima
Valjevo je prvi grad u Srbiji koji je otvorio Muzej zavičajnih pisaca, posvećen znamenitim književnicima i piscima valjevskog kraja i na taj način, kako reče akademik Matija Bećković na otvaranju, "Valjevo je ukazalo čast svojim piscima".
"U srcu Valjeva otvaramo Muzej valjevskih pisaca, što nije samo veliki dan za Valjevo, nego i za ukupnu kulturu, i to ne samo za srpsku kulturu. Retko u kom gradu je takva čast ukazana njegovim stvaraocima i još jednom je Valjevo vezalo svoju sudbinu za sudbinu svoje kulture. Ko zna ko će sve ovde naći svoje mesto, ali verujem da će i drugi gradovi u Srbiji da se sete svojih stvaralaca. A Valjevo je sigurno odnelo primat po tom snažnom i velikom temelju koji ima, a koji čine prota Matija i njegov sin sa njihovom brankovačkom zemljakinjom Desankom Maksimović", rekao je Bećković .
U Muzeju zavičajnih pisaca prikazani su dela i fragmenti iz života prote Matije Nenadovića, Ljubomira Nenadovića, Nikolaja Velimirovića, Milovana Glišića, DesankeMaksimović, kao i savremenika Matije Bećkovića, Petra Pajića, Radovana Belog Markovića.
Zamišljeno je da postavka posetiocu pruži vizuelnu informaciju o životu i delu znamenitih ličnosti valjevskog kraja, pre svega pisaca. Direktorka Biblioteke Violeta Milošević kaže da je otvaranje Muzeja zavičajnih pisaca tek početak i prilika da valjevska Biblioteka započne jedan veliki posao predstavljanja pisaca, ali i kulture valjevskog kraja.
"Muzej zavičajnih pisaca je zapravo izložbena postavka, jedan likovni prikaz života kulturnih i istorijskih ličnosti, kao i prikaz knjiga, pisma i dokumenta koja su nam bila dostupna. U sledećoj fazi očekuje nas novo istraživanje i prikupljanje nove građe i materijala, koji će biti izloženi u Muzeju zavičajnih pčisaca", najavila je Milošević.
Muzej zavičajnih pisaca, koji je otvorila valjevska Biblioteka uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i grada Valjeva, smešten je u objektu koji je u vlasništvu grada, a nekada su tu bile knjižare Plato i Službeni glasnik.