Važno je da postoji svest da je u Valjevu živeo čovek kao što je Branko Obradović

Promocija monografije o Branku Obradoviću (foto: Đorđe Đoković)

16.01.2017, 10:34

Važno je da postoji svest da je u Valjevu živeo čovek kao što je Branko Obradović

U Valjevskoj gimnaziji je predstavljena monografija "Branko Obradović – knjiga smeha bez zaborava", Kulturno-prosvetne zajednice Valjevo.

"Ovo je sigurno jedan emotivan trenutak za porodicu Branka Obradovića. Ovu monografiju smo mnogo godina, ne očekivali nego priželjkivali. To priželjkujemo, ne poslednjih 14 godina koliko tata nije sa nama, nego je to više decenijska želja, i to ne samo nas Brankove porodice, jer je knjigu svojih karikatura želeo i on. To je bila njegova velika želja, danas mi se čini čak i neka njegova tiha patnja o kojoj on, takav kakav je bio jednostavan, skroman i nenamtljiv, nije hteo da govori. I upravo zbog tga što je objavljivanjem monografije ispunjena tatina velika želja, emocije su jače. Jedna od poslednjih tatinih misli,koju je podelio sa nama, bila je da veruje da će jednog dana doći trenutak kada će se neko pobrinutu za njegovu knjigu. I eto došao je taj trenutak, što me čini neizmerno srećnom i beskrajno sam zajvalna svima koji su učestvovali u realizaciji monografije koja je ugledala svetlost dana posle 14 godina", rekla je Brankova kći Tatjana Meža.

Slavica Obradović i Tatjana Meža sa sinovima

Na promociju monografije o Branku Obradoviću Tatjana je došla sa majkom Slavicom, suprugom Mirkom Mežom, dugogodišnjim direktorom Gorenja u Valjevu, i dva sina. Tanja kaže da u rodni grad dolazi često, ali iz Slovenije je ovog vikenda došla "isključivo i jedino zbog monografije, a to je prelep povod".

Ideja da se napravi monografija o vrhunskom novinaru "Napreda", odličnom karikaturisti dobitniku "Pjerove" nagrade, koji nas je prerano napustio, rodila se pre 14 godina.

U monografiji je na 112 strana predstavljen Brankov profesionalni put i njegove karikature, ali su svoje mesto našli i tekstovi Brankovih kolega i prijatelja – Radovana Belog Markovića, Branka Lukića, Bude Novovića, Olge Petrović, Rade Filipović, Slavice Sabo Tripković, kao i intervju koji je Duško Vidaković objavio u listu Danas i to manje od godinu pre Brankove smrti.

Urednik monografije "Branko Obradović – knjiga smeha bez zaborava" Branko Lukić bio je samokritičan smatrajući da je "promašio" naslov i da je monografiju tebalo nasloviti "Ludo radilište Branka Obradovića".

Objašnjavajući razloge, Lukić je preneo reči Branka Obradovića izgovorene pre skoro dve decenije u razgovoru sa kolegom iz "Napreda" Zoranom Joksimovićem.

"Imam odavno zamisao o knjizi. Ali ne bih da to bude zbirka objavljenih i nagrađenih karikatura, to bih mogao odmah. Ja hoću knjigu celinu, iz jednog komada, zvaće se ’Ludo radilište’. Razvio bih od prve do poslednje ideju moje karikature na kojoj je jedan čovek sam na pustom kamenom ostrvu i u želji da se spase pravi brod od kamena, a kad ga napravi brod potone".

O tome ko je Branko Obradović bio kao karikaturista i novinar, njegov kolega i prijatelj Budo Novović, dugogodišnji dopisnik Politike, je napisao u monografiji. Na promociji je govorio o "nepoznatim okolnostima i o onome što nije smešteno u knjigu", a to je Brankova borba za poštovanje novinara i posla kojim se bavi.

"Sećam se osamdesetih godina kada je Branko preko Podružnice novinara Kolubarskog okruga bio neverovatno zainteresovan da se izbori da novinari dobiju beneficirani radni staž. Neverovatno sa koliko žara i ushićenja je to radio, sve je bilo saterano u šesnaesterac sa samo jednom dilemom – da li da beneficirani radni staž dobiju samo novinari iz dnevnih redakcija ili svi. I dok je trajala ta dilema, vlast je sve to zaustavila“, seća se Budo Novović i navodi podatak da je tada prosečan životni vek novinara, ili „sredstava informisanja, kako su mnogi na svekolikim skupovima, i to na kraju, najavljivali novinare“, bio 58 godina.

Branko je govorio da pokušava da skrene pažnju na značaj posla kojim se bavi, "jer ako zastanemo, naša situacija će biti mnogo gora i novinari će biti izopšteni iz bilo kakvog bitnijeg značaja".

Besprekorni dizajn monografije potpisuje Dušan Arsenić, "koji, čega god da se lati pozlati, i da nije bilo njega ne bi bilo ni ovakvog besprekornog štiva o Branku Obradoviću", ustvrdio je novinar Budo Novović.

"Karikaturisti često liče na one koji štapom udaraju po vodi koja prska okolo, a ne znate da li te kapljice uopšte stignu do nekoga. Ali ono u šta sam potpuno siguran jeste da se na Brankove karikature to ne odnosi", rekao je Dušan Arsenić.

On je poručio da ovom knjigom ne ukazujemo čast, niti se odužujemo porodici, jer je porodica na neki način saučesnik i oni najbolje znaju kako nastaju karikature.

"Ali za jedan grad koji sebe profiliše kao vanserijsku kulturnu sredinu, koja se razlikuje od nekih drugih gradova, je jako važno, civilzacijski je važno, da postoji svest o tome da je u ovom gradu živeo i radio čovek kao što je bio Branko Obradović", poručio je Arsenić.

Dodao je da je Branko Obradović bio ozbiljan čovek, svakom poslu je pristupao odgovorno, pedantno, studiozno, temeljno i to su njegove karakteristike koje su se ogledale u njegovim tekstovima i karikaturama.

"Branko Obradović je bio karikaturista valjevskog Napreda, a mi smo s nestrpljenjem čekali petak da vidimo kakvu će karikatu objaviti. Siguran sam da je Branko bio jedan od najboljih karikaturista u bivšoj Jugoslaviji, u zemlji koja je imala 20 miliona stanovnika. Dobijao je brojne nagrade i priznanja, među kojima je i ona najžnija za karikatru – Pjerova nagrada", kaže Dušan Arsenić.

Podsećajući na vreme kada su u "Napredu" istovremeno karikature objavljivala dvojica vrsnih i genijalnih karikaturista – Branko Obradović i Brana Nikolić, priseća se jedne nestvarne ponude.

"Na jednoj izložbi mladih umetnika u Muzeju, prišao mi je Branko i pitao da li bih želeo da radim karikaturu za Napred. Možda nije pravo poređenje, ali to mi je zazvučalo kao da je Dragan Džajić pitao nekog mladog fudbalera da li želi da igra u Zvezdi. Zaista mi je bila čast da se na istom mestu sa takvim velikanima pojavim i ja", rekao je Arsenić.

Veče sećanja na velikog novinara i karikaturistu, plemenitog čoveka i doborg prijatelja, Dušan Arsenić je zaključio rečenicom: "Ponosan sam što se ova knjiga o Branku Obradoviću pojavila. Mislim da bi i on bio ponosan".

Promocija monografije o Branku Obradoviću (foto: Đorđe Đoković)

16.01.2017, 10:34