Predstavljanje knjige u Modernoj galeriji (foto: Đorđe Đoković)
28.01.2017, 09:55
"Pariski razgovori, između profesije i zanimanja"
"Pariski razgovori, između profesije i zanimanja" naziv je knjige Živadina Mitrovića, koja je predstavljena u Modernoj galeriji Valjeva. Kao što u naslovu kaže, tema je Pariz u očima jugoslovenskih umetnika, koju je autor znalački uklopio između profesije istoričara umetnosti i zanimanja novinara.
Publika u Modernoj galeriji imala je priliku da pogleda Borovčikov film o Ljubi Popoviću, koji je bio tema jednog razgovora autora i Ljube, koji je publikovan u knjizi.
Urednica knjige Gordana Milosavljević Stojanović iz Službenog glasnika predstavila je "Pariske razgovore" i ispričala kako je došlo do realizacije knjige.
"Ova knjiga oslikava uzbudljiv likovni život i procvat umetnosti koja je stvarala Evropu duha u XX veku. Pariski razgovori objedinjuju višedecenijske susrete sa najznačajnijim umetnicima sa ovih prostora koji su se napajali energijom Pariza, istovremeno donoseći u Grad svetlosti boje i imresije tla sa koga potiču. Ja sam imala sreću da mi Živadin bude urednik 15 godina, i da slušam ove priče svakodnevno. I još tada sam imala ideju o ovakvoj knjizi, koju smo na moju veliku radost prošle godine realizovali".
Dodaje da je Moderna galerija Valjevo bila prva ustanova koju su imali na umu za promociju, pre svega zbog Ljube čiji lik su stavili i na korice knjige, i da joj je drago što je Galerija odmah prihvatila tu ideju i za kratko vreme organizovala promociju.
Književnik Milisav Savić napisao je predgovor za ovu knjigu.
"Sinteza novinara, istoričara umetnosti i prijatelja se možda najbolje vidi i u razgovorima sa Ljubom. Njemu je Popović objasnio podsvesnu ulogu svog ranog detinjstva u stvaranju usamljeničke atmosfere svojih slika, kao i u čemu je suština njegove simbolično-fantastičnog slikarstva".
Autor knjige Živadin Mitrović je rekao da ne želi da prepričava knjigu, već želi da naglasi da je prvi intervju urađen davne 1973. sa vajarom Ristom Stijović u Beogradu. Upravo je Rista sa svojim pričama u njemu probudio želju za odlaskom u Pariz, u koji je odlazio narednih trideset godina, da bi 2006. jedno vreme bio i direktor Kulturnog centra u Parizu.
Oseća potrebu da nešto kaže i o Ljubi, te je rekao da je Ljuba jedini koji je uvek želeo da govori o slikama, nikada nije govorio o svom privatnom životu, i jedino što je mogao da izvuče od njega su priče iz Valjeva i o Valjevu. Ipak nije bio, kao većina ljudi koji odu u inostranstvo, ni nostalgičan niti je idealizovao domovinu ali ni Francusku, bio je veoma racionalan i iskren.