24.08.2017, 13:03

SLIKAREV ZAVET

Povodom godišnjice smrti valjevskog, srpskog i svetskog slikara, a Valjevca, Ljube Popovića, njegova Moderna galerija Valjevo je priredila pomen i skromu simboličnu svečanost u okviru koje su realizovana tri zapažena kamerna događaja. Pored jedne nove i prilično bogate postavke Ljubinih slika kojima galerija raspolaže ili su joj date na čuvanje, otvorena je i slikareva spomen soba koja sadrži kompletnu i veoma bogatu slikarevu biblioteku i njegove lične stvari (boje, četkice, alate...) autentično prenešene iz slikarevog pariskog ateljea u potkrovlje Moderne galerije. O neverovatno bogatoj biblioteci Ljube Popovića koju je porodica Popović velikodušno poklonila Modernoj galeriji i značajno učestvovala u njenom projektovanju i postavci i njenom značaju za kulturni život Valjeva može se sigurno napisati poseban i veoma važan tekst.

 

Ali nije mi to namera, jer je uz sve već rečeno 12. avgusta ove godine u Modernoj galeriji Valjevo prikazan i snimak simpatičnog, lokalpatriotski usmerenog razgovora novinara Slobodana Rakovića sa nadahnutim i bez dlake na jeziku otvorenim Ljubom Popovićem koji je emitovan na VTV u proleće 2012. godine. Prisutnim Valjevcima i mnogobrojnim gostima iz cele Srbije prikazan je zanimljiv retrospektivno intoniran razgovor koji je vođen u studiju i koji je obuhvatio ceo život Ljube Popovića od dečaštva opsednutog čudesno privlačnim magijama fudbala, stripova i bioskopa, preko gimnazijskih dana i studentskog perioda, života u Parizu, nastajanja, funkcionisanja i perspektiva Moderne galerije...

 

Cilj ovog teksta je prokomentariše poslednji deo razgovora, jer mi se čini da kulturnoj javnosti i medijima promakao zavetni deo dijaloga i spontane poruke Ljube Popovića upućene svima nama koji razmišljamo o kulturi u našem gradu i pogotovu onima koji kreiraju kulturnu politiku Valjeva i usmeravaju budžetska sredstava namenjena za finansiranje kulture.

Ljuba (Foto: Đorđe Đoković)

 

Šta nam je u tom delu razgovora poručio naš slavni sugrađanin, slikar svetskog formata Ljuba Popović? Mnogo toga, ali ću se ja zadržati na samo dve zavetne poruke.

 

Prva je da čuvamo i unapređujemo delatnost Moderne galerije Valjevo, kao srpskog kulturnog i autentičnog valjevskog izuma kakvog po značaju i dometima nema ni u mnogo većim i bogatijim sredinama u Srbiji i Evropi. Verujem da dugogodišnja saradnja sa galerijom, poštovanje kontinuiteta, preduzimljivost, inovativnost i rezultati jednogodišnjeg rada direktora Moderne galerije Valjevo, mr Vojislava Jovanovića pokazuju da su naš grad i Moderna galerija Valjevo, na ovom planu spremni i za veće poduhvate.

 

Druga je da se potrudimo da uz Modernu galeriju Valjevo obezbedimo osnivanje i funkcionisanje Muzeja fantastike u kome bi eksponati bili već prikupljena i novodobijena dela poznatih umetnika, jer je malo poznato da Moderna galerija Valjevo raspolaže sa fondom od blizu pet stotina slika i crteža koje su nam tokom trideset godina postojanja galerije poklonili slikari koji su izlagali u Modernoj galeriji, njihove porodice, ali i znani i neznani kolekcionari i prijatelji kulture.

 

Rusi imaju Jasnu Poljanu kao višenamenski živi spomenik nenadmašnom književnom magu Lavu Tolstoju. Valjevo i Srbija ima Brankovinu – Desankinu spomen školu i biblioteku, književnu Nagradu "Desanka Maksimović", Poetski konkurs "Desanka Maksimović"... kao žive spomenik najvećoj srpskoj pesnikinji. Siguran sam da bi Muzej fantastike bio najautentičnija trajna uspomena na slikara Ljubu Popovića, za kulturu Valjeva i Srbije veoma značajne ličnosti i po svojim svetskim umetničkim dometima i po vanserijskim tragovima koje je ostavio kao višedecenijski kreator programa Moderne galerije Valjevo. Tim pre što se Muzej fantastike u Valjevu, nalazi i među projektima koje Ministarstvo kulture Republike Srbije ima kao prioritet u svom razvojnom planu za narednu deceniju.

 

Lokaciju, na Boričevcu iznad novog zdanja Osnovne škole "Milovan Glišić", gde je slikar i sahranjen, već imamo i u vlasništvu je Grada Valjeva. Projekat spomen kompleksa nemamo, a neophodan nam je, jer sudeći po intresovanjima nekih umetničkih krugova u Francuskoj i Rusiji, jednog broja zainteresovanih inostranih fondacija, a i nekih samostalnih kulturnih mecena, sredstva za izgradnju i opremanje muzeja bi izgleda bili manji problem u celoj ovoj priči. A niko nam ne brani da projekat imamo bez obzira da li je on konstrisan racionalno i integrisano (Muzej fantastike + Moderna galerija + spomen deo posvećen Ljubi Popoviću) ili posebno i namenski - samo kao Muzej fantastike.

Spomen soba (Foto: Đorđe Đoković)

 

Znam da će na sve napisano mnogi poslenici kulture u našem gradu i zainteresovani građani reći da nam je potrebnija Biblioteka. Slažem se i glasam. I Muzej fantastike i Biblioteka, pri čemu o značaju Biblioteke govori i činjenica da sam tu reč napisao velim slovom B. S tim što je Biblioteka naš valjevski problem koji na ovaj ili onaj način moramo sami rešiti, sopstvenim snagama i sopstvenim sredstvima. Zašto ne i mobom ili samodoprinosom (koga bezrazložno smatramo recidivom komunizma, iako je uvođenju svakog samodoprinosa prethodio referendum građana)? A Muzej fantastike je očigledno već internacionalizovan problem i naše je samo da obezbedimo lokaciju i i kroz projekat iskažemo šta u tom smislu želimo.

 

I za jedno i za drugo siguran sam da su finansijaka sredstva neophodna, ali da nisu najveći, nepremostiv i nerešiv problem. Prepreka je u nama i našem (ne)činjenju, a o tome i svemu ostalom najbolje govore reči našeg čuvenog zemljaka – Vojvode Živojina Mišića: "Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!".

 

 

 

dr Vojislav Andrić

predsednik Upravnog odbora

Modrne galerije Valjevo