23.07.2014, 20:25

Bubnjevi su veliki deo mog života

Osnovne tehnike sviranja bubnjeva i deca i iskusniji sugrađani mogu savladati na radionicama u okviru „Valjevskog kulturnog leta“. Radionice vodi Branko Popović, koji je završio Berkli koledž u Bostonu, a od povratka iz Amerike pokušava da stvori nove mogućnosti za školovanje bubnjara u Srbiji. 

Da su bubnjevi njegov život videlo se na prvoj radionici, održanoj sinoć u prostorijam Centra za kulturu, gde je s puno žara govorio o svom instrumentu i pokušao da zainteresuje i decu i roditelje koji su ih doveli.

- Konačno smo uspeli da organizujemo Letnju školu bubnja, zahvaljujući Udruženju “Sveti Georgije”, Centru za kulturu i Gradu koji je odobrio sredstva. Bavićemo se rudimentima, to je osnovna tehnika ruku iz kojih je izvedena cela tehnika bubnjeva. Oni koji nisu znali note naučiće da čitaju notaciju bubnjeva, da čitaju ritmičke vrednosti, interpretaciju, a do kog nivoa ćemo doći zavisi od toga koliko će učesnici biti napredni. Bavićemo se ritmovima iz celog sveta, a koncepcija škole je po uzoru na Berkli. Što se tiče dece pokušaću da ih kroz igru i zabavu zainteresujem za bubnjeve – kaže Branko Popović i poziva sve mališane da mu se priključe ponedeljkom, utorkom i četvrtkom od 18 do 19 časova, a iskusnije ljubitelje bubnjeva istim danima od 19 do 20 časova.

 

Branko Popović (Foto: Đorđe Đoković)

Branko se iz Bostona vratio prošle godine, gde je završio Berkli koledž, jednu od najboljih muzičkih akademija za modernu muziku. Dobitnik je najprestižnije nagrade na Berkliju „Avedis Zildjian“, koju dobija jedan od 900 bubnjara koliko ih je svake godine na školovanju.   

- Tamo sam učio od najboljih profesora današnjice, tako da imam ogromno iskustvo što se tiče raznih muzičkih stilova, što ću pokušati da prenesem i u ovim radionicama. Školovanje na Berkliju jeste teško, ali ja to tako ne posmatram jer su bubnjevi veliki deo mog života i profesionalnog i privatnog. Tamo sam bio četiri godine, tempo je takav da ste u školi od 9 do 18 časova, posle toga sledi vežbanje do ponoći, potom učenje i zadaci, uz malo spavanja. Ali ja to ne posmatram kao teškoću i odricanje, volim bubnjeve, počeo sam da sviram još kao dete. Nažalost, u detinjstvu nisam imao sreću da budem primljen ovde u Muzičku školu, pa je sve išlo drugim putem, završio sam Valjevsku gimnaziju. Posle toga sam dosta svirao sa nepoznatim i poznatim muzičarima kod nas, poput Beogradskog diksilend orkestra, sa kojim su svirali najveći muzičari naše džez scene, a sa njima sam snimio i tri-četiri CD-a, od kojih je jedan za Švajcarsku. Godinu i po dana sam radio sa Željkom Joksimovićem kada je nastupao na Evroviziji. Pre par dana sam imao koncerte sa Vasilom Hadžimanovim, tada se okupilo nas nekoliko koji smo završili Berkli.

Bubnjarski institut

- Skoro sam se vratio iz Amerike i imam ideju da u Srbiji napravim bubnjarski institut, pošto to ne postoji, a školovanih bubnjara ima. Pre par godina je u Beogradu otvoren džez odsek, ali nisu svi u mogućnosti da ga upišu bez obzira na to što su kvalitetni bubnjari, jer je odsek mali, primaju jednog ili dva godišnje. Voleo bih da i u Valjevu nešto napravim, možda neko odeljenje. Moram da kažem i to da sam sa direktorkom Muzičke škole razgovarao o džez odseku u Valjevu, tako da se može desiti da se otvori od 2015. godine, a o tome sam pričao čak i sa Vasilom Hadžimanovim koji bi bio zainteresovan da tu radi – priča Branko Popović.

 

Branko Popović (Foto: Đorđe Đoković)

Kaže da će uz bubnjarski institut u svojoj zemlji, pokušati da pokrene i “on line” časove na engleskom jeziku za svetsko tržište. Iako mnogi teže da iz Srbije odu, on svoje ideje za Srbiju razvija, jer smatra da odavde žele da odu samo oni koji nisu iskusili “beli svet”.

- Tačno je da svi imaju želju da odu odavde, ali ja sam bio tamo i znam kako je. Verovali ili ne, tamo je umetnost na još nižem nivou nego ovde, koliko god izgledalo crno. Zaista želim da nešto napravim, a ono što mene ispunjava je sviranje bubnjeva. Srećan sam kad sviram, svirao sam i pred trideset hiljada ljudi i sam u sobi za vežbanje u koju samo bubanj staje, tako da sam na kraju zaključio da mene to ispunjava bez obzira na to da li ima nekoga da me sluša ili ne.