Aleksandrine lutke (foto: Sandra Sofronić)
27.05.2018, 07:52
Negde tu, iza duge...
Izložbu lutaka Aleksandre Maksimović naši sugrađani mogli su videti u galeriji Narodnog muzeja Valjevo i, držeći za ruku voljeno mlado biće, nehotice se i sami vratiti u detinjstvo. Na Prolećno okupljanje došle su mnoge Aleksandrine lutke, ali i lutke valjevskih porodica koje su svoje ljubimice sa velikim ushićenjem poslali na lutkarski događaj godine.
Našla se tu i predivna prolećna dekoracija Živane Lukić, a u mnogim detaljima nazirali su se spretni prstići Aleksandrine ćerkice Dunje. O avanturama maštovitih, razigranih i veselih lutaka posvedočile su fotografije Sandre Sofronić i Stevana Sirovljevića, a na glumačko umeće i dramske afinitete lutkica ukazivala je scenografija veroučiteljice Lijane Krunić, napravljena za božićnu lutkarsku predstavu Vertep.
Tokom izložbe koja je trajala nešto više od dve nedelje Aleksandra je održala i četiri radionice za učenike od prvog do četvrtog razreda Pete, Šeste i Sedme osnovne škole.
Na tim radionicama Aleksandra je upućivala znatiželjne mališane u istoriju lutaka – kada i kako su nastale prve lutke, kako se kroz vekove i u zavisnosti od podnevlja razlikovao izgled lutaka, od kakvih materijala su pravljene lutke i od čega se sve mogu napraviti. Klinici su saznali za postojanje velikih zaljubljenika u lutke, takozvanih kolekcionara, ali i za sasvim neobičnu pojavu – pravog, pravcatog doktora za lutke! Ko bi rekao da je Čika Jova Zmaj istinu govorio kada je spevao pesmu o Peri, doktoru koji leči lutke?!
Nakon teorijskog dela koji bi probudio znatiželju i zagolicao maštu, usledio bi praktični deo – pred mališanima se našao zadatak da pomoću dostupnih alata i materijala samostalno ili tek uz malu pomoć i sugestije izrade sopstvenu lutku. Kroz igru i zabavu deca su pristupala ozbiljnom radu tokom kog su se učila strpljenju, međusobnoj saradnji i zajedništvu.
Rezultat truda i zalaganja naposletku bi se našao u njihovim rukama i mamio osmeh na razdraganim licima. Dečica bi sa radionice otišla kućama noseći u rukama napravljenu lutku, ali i znanje kako se može napraviti, samo ako se želi, na hiljade lutaka. To neprocenjivo blago Aleksandra im je sa posebnim zadovoljstvom darivala ...
Interesovanje prema ručnim radovima (vezu, tapiseriji, pletenju, heklanju i šivenju) koje je oduvek gajila i ljubav prema lutkama Aleksandra je objedinila odlučivši da se isproba u ručnoj izradi lutaka. Prvu lutku, od koje je sve počelo, Aleksandra je izradila 2011. godine kao božićni dar za ćerku Dunju, poklon koji je sama, sa puno ljubavi, pažnje i truda izradila, poklon u koji je utkala najlepše želje za svoje dete – koncept na kom je zasnovala i nastavila da razvija svoj dalji rad i delo.
Taj koncept je u suprotnosti sa trendom savremenog materijalnog potrošačkog društva, basnoslovno skupih brendiranih tričarija koje su MUST HAVE i koje vam određuju vrednost, jer ako ih ne posedujete postajete mizerni, a vaš život besmislen; on je nekako retro, zastareo, passe, a možda i ne, možda je samo univerzalan i svevremen!
Da se prave vrednosti uvek prepoznaju govori i činjenica da je Aleksandrina radionica na prošlogodišnjem MMF festu koji je održan na Divčibarama bila jedna od najposećenijih.
Do sledeće izložbe, radionice ili manifestacije u Aleksandrinim lutkama možete uživati na FB stranici Sanjam. i Instagram profilu Sanjamdolls, a ako uspete da probudite dete u sebi možda se i sami upustite u avanturu, osmelite se i napravite i vi svoju lutku. Čarobni svetovi su tu, negde iza duge, svakome od nas na dohvat ruke...