Željko Đurović i Ratko Božović (foto: Kolubarske.rs)
11.11.2018, 13:12
Dr Božović: "Željko kroz svoje stvaralaštvo brani ljubav i vrednosti ljubavi"
U Modernoj galeriji otvorena je izložba crteža i slika akademskog slikara Željka Đurovića. Pred publikom su radovi nastali u periodu od 1993. do 2018. godine, rađeni kombinovanom tehnikom i tehnikom ulje na platnu.
Na otvaranju izložbe Đurović je izrazio nadu da će publika pronaći bar jedno delo koje će upamtiti i da sa izložbe neće otići razočarana. Kaže da mu je ukazana čast time što izlaže u Modernoj galeriji, čiji je osnivač Ljuba Popović.
- Kada se skupi ovoliki broj ljudi na jednoj izložbi, postoje dva faktora; ili te vole kao slikara ili te vole kao čoveka. U ovom sučaju postoji i treći faktor, a to je Moderna galrija, koja je postala brend Srbije, koja je odnegovala svoju publiku, koja dolazi čak i ako ne zna ko izlaže, mada se obično zna, dakle i ako nije upoznata sa delima umetnika koji izlaže, publika dolazi jer veruje ljudima koji vode Modernu ili Ljubinu galeriju, da taj umetnik ipak ima neki nivo, a njegova dela vrednost - rekao je Đurović.
Kada je upisivala akademiju Đurovićeva generacija je Ljubu i ostale slikare, koji su napustili zemlju i otišli u Pariz, kako reče, gledala kao u male bogove i oni su im bili kao neki putokaz i svetionik.
- Svo vreme kasnije ova galerija je važila kao nešto čemu smo težili mi koji negde pripadamo toj medijalnoj priči - rekao je Željko Đurović.
Profesor dr Ratko Božović, sociolog kulture, kaže da je Modern agalerija "najvažnije mesto u Srbiji", jer važnijeg događaja od ovog nema.
Božović smatra da, ma koliko da su različti, ipak su povezani crteži, grafike i slike, jer "nema velikog slikara bez dobrog crtača", kao što nema ni "autentičnog i uverljivog slikara bez boje".
Na otvaranju izložbe profesor Božovć je rekao da su dela Željka Đurovića umetnost trajanja i "zato niko odavde neće otići, a da ne zapamti ono što je danas video".
- Mi imamo stvaraoca koji nije uključio samo dimenzije racionalnog nego i dimenzije iracionalnog; ne samo dimenzije fizičkog nego i metafizičkog. Dakle, u antropološkom smislu, sve upućuje na to da je slikar bio suočen sa onim što je ljudska složenost, misao, kreativnost. Negde mi se čini da sa Željkom imamo jednu složenu ličnost koja je sve ove staze, sve ove različitosti u likovnoj kulturi i likovnoj orjentaciji nadmoćno nadgradila i uramila, i to je čitav jedan svet koji nam pokazuje da imamo jednog umetnika koga je umetnost uzela pod svoje. On je tu i nema drugačijeg puta, to je njegov put, koji je složen i neizvestan, ali je bogat i, kao što vidimo, uspešan - rekao je Božović.
Sa publikom je podelio ono što je on video u delima Željka Đurovića i na taj način "naveo publiku da i ona o tome razmišlja".
- U njegovom slikarstvu, i u čitavoj njegovoj umetnosti, dominira erotika, erotsko ili žena. Jedno čitanje žene koja je fascinantna u tom smislu da žena nije razgolićena zbog toga da bi bila degradirana. To je žena da bi u svojoj složenosti i poetičnosti bila odbranjena sa stanovišta ljudskog trajanja. Jer od žene kreće sva lepota, svi izrazi onoga što je najlepše i što je produžetak vrste. Kod nekih slikara seksualnost je znala da sklizne u pornografiju, međutim u Đurovićevom slikarstvu imamo erotsko koje je na distanci od onoga što je seksualnost u varijanti koja je bezlična – rekao je socilog kulture.
Naglašava da Željko ne spada u izgubljene slikare.
- Svojevremeno je rečeno da slikar koji ne zna da oslika ženu, sa njenim atributima, je izgubljen slikar, a onaj koji to zna on je već na dobitku, on je već tematski dobio šansu, a ta šansa je, kao što se ove vidi, realizovana i to na način koji je fascinantan, jer je ovde odbranjena žena koja nije, u estradnoj varijanti, roba ili ponižavanje, degradacija, razobličavanje. Ovde je žena uzvišena, jer je u središtu prirode kao paradigma same prirode ili sve ono što je najlepše u samoj prirodi – ukazao je Božović.
Drugi momenat koji je bitan u slikarstvu Željka Đurovića, jeste povezanost sa mitom, koji je iskorišćen kao sistem, kao vrednost koja nije oponašana.
- U ovom slučaju mit je samo polazište, ali je ishodište umentost. Željko je iskoristio mit i pošao od mita, ali se udaljio od njega i nije pristao da mu bude vodilja, jer mu je vodilja sama umetnost, njegova vizija i kreativnost - rekao je Božović.
Prema mišljenju profesora Božovića treći momenat u slikarstvu crnogorskog umetnika su čudesne boje.
- Ovde je bolja iskorišćena na najbolji mogići način. Pored mnogih boja, prisutna je boja neba i mora, zemlje..., boje koje pulsiraju iz same realnosti nadograđene iracionalnim i imaginarnim. Nije slučajno u središtu prirode žena, nije u sedištu njegove likovne tvorbe zapravo prirodnost i priroda. I konačno iz onoga štoje stvorio naš Željko, imamo jednog umetnika koji se u toj suptilnosti građenja slike na neki način prepoznaje po nekom neoromantizmu, povratku romantici koja ima uključeni strast. Željko na neki način kroz svoje stvaralaštvo brani i uspostvalja čoveka koji voli, samu ljubav i vrednosti ljubavi. I to ćemo poneti kao upečatljivu sliku sa izložbe – poručio je u Modernoj galeriji prof. Ratko Božović.
Željko Đurović je rođen u Danilovgradu, član je ULUS-a, beogradskog "Ex libris" društva i internacionalne grupe umetnika "Libel-lule" iz Francuske. Za 35 godina, koliko traje njegova karijera, imao je 50 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu, zastupljen je u preko 30 knjiga o umetnosti, dobitnik je više nagrada i priznanja.