30.10.2019, 08:16

U Kući Nenadovića otvorena stalna postavka

Stalna muzejska postavka otvorena je u adaptiranoj Kući Nenadovića u kulturno–istorijskom kompleksu Brankovina. Kako je rečeno na svečanosti povodom otvaranja, sa Kućom Nenadovića, pored Stare protine škole, Desankine škole, Stare pisarnice, Vajata Ljubomira Nenadovića, zaokružena je kulturno–istorijska i turistička celina u Brankovini.

 

Postavka se sastoji iz istorijskog i etnološko dela; u istorijskom delu predstavljen je istorijat porodice Nenadovića, uključujući njihovo doseljavanje u valjevski kraj i porodično stablo svih Nenadovića. Etnološki deo postavke sadrži detalje iz svkodnevnog života, poput ognjišta iz tog perioda, sinija, oruđa, oružja, muške i ženske narodne nošnje, i drugih predmeta.

 

Muzejski savetnik–istoričar dr Vladimir Krivošejev objašnjava da je kroz uvodni deo istorijske naracije postavke, koji je posvećen seobi Srba i doseljavanju porodice Nenadović, rešena dilema odakle dolaze, da li iz Birča u Crnoj Gori ili iz Birča u Bosni i Hercegovini, od kojih je, kako kaže, prva tvrdnja tačna. Završni deo istorijske naracije posvećen je Nenadovićima posle ustanka. 

 

- Postavka sadrži podatke o princezi Persidi, čika Ljubi Nenadoviću, Konstantinu Nenadoviću, ali i drugim, manje poznatim članovima ove porodice, jer smo želeli da prikažemo da su oni bili pesnici, novinari, arhitekte, umetnici, diplomate, činovnici, domaćice. Od originalnih eksponata izloženo je više različitih maketa. Neke od njih je, pre više od pola veka, pravio muzejski maketar Dragoljub Tomić, zet porodice Nenadović – naveo je Krivošejev.

 

Među izloženim eksponatima je i jedna neobična sablja za koju se vezuje interesantna priča. Prema kazivanju dr Krivošejeva kada su pre petnaestak godina proređivane lipe u porti u jednom trenutku počela je da varniči motorna testera. Lipu su nastavili pažljivo da seku, a u stablu su pronašli sablju. Pretpstavlja se da je lipa obolela, napravila se pukotina u koju je neko ubacio sablju. Kada se lipa oporavila, pukotina je zarasla, a sablja je ostala skrivena u stablu.

 

Kuća Nenadovića u Brankovini (Foto: Kolubarske.rs)

Kultura stanovanja u 19. veku na ovom prostoru predstavljena je kroz etnološki segment postavke. Gordana Pajić, muzejski savetnik–etnolog kaže da je reč je o kući, polubrvnari prilično velikih dimenzija, što govori da su Nenadovići bili jedna bogata porodica.

 

- Nažalost, nemamo originalne predmete porodice Nenadović, nego smo sve pripremili na osnovu onoga što imamo u našoj etnološkoj zbirci, a pomogle su nam i kolege iz Etnografskog muzeja od kojih smo uzeli foto materijal koji je snimio Nikola Zego početkom 20. veka upravo na ovom terenu – ispričala je Gordana Pajić.

 

Na otvaranju adaptirane Kuće Nenadovića u Brankovini bio je i direktan potomak loze Nenadovića, Miloš Nenadović, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

  

– U današnje vreme, kada su tradicionalne, ljudske i moralne vrednosti svedene na niz ekrana i besmislene sadržaje kojima nas sa njih zasipaju, deluje skoro nestvarno da se jedan ovakav poduhvat priveo kraju, da se ovo nasleđe istorije stavlja svima na uvid i korišćenje, za neka nova, mlada pokolenja, da vide i nauče, da ne zaborave ko su, šta su i odakle su. Na nama je da im to omogućimo, a na njima da to iskoriste na najbolji način – rekao je Miloš Nenadović.

 

Muzejsku postavku u Kući Nenadovića u Brankovini priredili su muzejski savetnik istoričar dr Vladimir Krivošejev, muzejski savetnik etnolog Gordana Pajić i kustos etnolog Natalija Pantić. Arhitekta i dizajner Dušan Arsenić uradio je grafičko rešenje izloženih eksponata i pratećih materijala, a u realizaciji projekta učestvovao je čitav tim Narodnog muzeja Valjevo.