18.08.2014, 07:04

Poruke kroz fotografiju, predstavu, film

Uz uobičajene sadržaje „Tešnjarskih večeri“, trećeg dana ove manifestacije se izdvojila jedna tema koja opominje čitavo društvo. To je materinstvo žena sa invaliditetom i problemi sa kojima se suočavaju.

O tome govori film „Trenutak radosti“, koji je prikazan na platou ispred Narodnog muzeja u okviru Filmskog karavana „Uhvati film-Filmovi koji menjaju perspektivu“, podržanog od strane „Ekumenske inicijative žena“ iz Hrvatske. Projekciju su organizovali Kreativno afirmativna organizacija Parnas i Društvo za cerebralnu paralizu Valjevo.

 

Projekcija filma Trenutak radosti (Foto: Đorđe Đoković)

- Film govori o materinstvu žena sa invaliditetom, kroz iskustva četiri žene iz različitih gradova, među kojima je i Valjevka Svetlana Janković Beljanski. Ovim filmom sam želela da ukažem na potencijale žena sa invaliditetom, koje se suočavaju sa predrasudama vezano za partnerske odnose, seksualnost, a samim tim i za materinstvo. S jedne strane sam želela da srušim te predrasude, a sa druge da ukažem na to da je ženama sa invaliditetom u ulozi majke potrebna podrška društva, zato što se suočavaju sa različitim problemima, neadekvatnom bebi opremom, arhitektonskim barijerama, velikom stopom nezaposlenosti, zbog kojih je njihovo obavljanje uloge majke dosta otežano – kaže rediteljka filma Milesa Milinković, Užičanka koja živi i radi u Novom Sadu i godinama se bori za poboljšanje položaja žena sa invaliditetom, kako u okviru Udruženja distrofičara južnobačkog okruga, tako i kroz njenu organizaciju „Parnas“ i naučni rad, jer su žene sa invaliditetom i tema njenih doktorskih studija. 

Izložba fotografija Bojane Obradović "Indiferent" (Foto: Đorđe Đoković)

„Indiferent“

Izložbom fotografija „Indiferent“ na pešačkoj stazi između Muselimovog konaka i Hotela Grand svojim sugrađanima se predstavila mlada Valjevka Bojana Obradović. Nakon Valjevske gimnazije Bojana je diplomirala na katedri kamere Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, bavi se filmom i fotografijom, a trenutno živi u Torontu. Kaže da su joj portreti najveći fotografski izazov, što je osnovna tema i ove izložbe.

- Kada se u masi pojavi fotoaparat svi se promene, nameštaju se i fokusiraju na njega, pa je meni bilo interesantno da nađem ljude koji će biti potpuno nezainteresovani za aparat i za mene i da me zavedu kao fotografa. Bavila sam se i poplavama, ali ne direktno, već nekim prirodnim pojavama koje su, za razliku od čoveka koji se stalno menja, potpuno nepromenjive, ali i time kakva je interakcija čoveka sa njima, kao i sa fotografom. U filmskom jeziku postoji „subjektivni plan“, gde prvo snimite lik, a onda ono u šta gleda. To je meni i ovde bio postupak, svako ima nešto u šta gleda i sa čim komunicira, nešto što je iza fotografa koga potpuno ignoriše, i to je još jedan element na ovoj izložbi – objašnjava Bojana Obradović.

Etno kutak, frizure od pletenica (Foto: Đorđe Đoković)

Etno kutak

Pored toga što izlažu različite rukotvorine, u Etno kutku Udruženja domaćina za svako veče su najavljeni interesantni sadržaji. Tako je frizure od pletenica pravila Ukrajinka Valentina Šišova, a večeras će biti održano tradicionalno prelo.

- Imaćemo niz sadržaja, kao što su prelo, predavanje profesora Dragana Nedeljkovića o biljkama, veče tradicionalne hrane, jer je to nešto što ipak treba da se sačuva od zaborava. Uključili smo i strankinje koje žive u našem gradu. Saradnja je počela tako što je kod nas došla jedna Ukrajinka koja ima zlatne ruke u vezu i drugim kreacijama, pomagala je i u izradi narodnih nošnji, a onda sve proširila i na štrikane i heklane odevne i ukrasne predmete. Uz nju su počele da dolaze i druge Ukrajinke koje žive u Valjevu, imaju dosta lepih ideja i slične su nama, tako da se sve lepo spojilo – kaže Snežana Ilić, koordinator Etno kutka.

Koncert grupe Vrelo (Foto: Đorđe Đoković)

Koncert i predstave

Na platou Centra za kulturu nastupila je Etno grupa „Vrelo“, a publika ove večeri nije morala da širi kišobrane.

Treće Tešnjarsko veče prošlo je bez padavina, ali je „za svaki slučaj“ premijera predstave Omladinske pozorišne scene – OPS „Menjam pubertet za bilo šta povoljno“, koju je po tekstu Roberta Takriča adaptirala i režirala Angelina Lukić, najpre izvedena na sceni Centra za kulturu, a potom i u bašti Doma vojske.

Predstava Menjam pubertet za bilo šta povoljno (Foto: Đorđe Đoković)

- Već nekoliko godina radim sa tom decom, mnogi su odrasli uz mene, tada su bili mali i išli su u radionicu „Pozorišna bajka“, a sada pripadaju Omladinskoj pozorišnoj sceni. Trudim se da radim edukativne predstave i da svaka pošalje neku poruku, tako je i sada, a kao temu smo izabrali pubertet. Pronašli smo sjajan tekst i adaptirali ga, dodali uloge, pošto ih po originalnom tekstu nije bilo toliko, tako da nijedno dete nije vraćeno. Učestvuje njih devetnaestoro, a interesantno je da nam se priključila Galina, ćerka našeg kolege i profesora glume iz Banjaluke Željka Mitrovića, a imamo i dete iz Lazarevca, koje uprkos daljini redovno dolazi. Ovo je prva predstava koju smo sa velikom lakoćom i sa puno radosti radili, činjenica da su dolazili svakog dana na duple probe govori puno o tome i jako sam srećna i ponosna što imam takvu generaciju dece – rekla je Angelina Lukić.

Bez duodrame zbog galame

I dok su omladinci u strahu od kiše nastupili dva puta, predstava „Smrt u sigurnim rukama“ koja je trebalo da se održi u bašti Doma vojske je odložena, ali ne zbog kiše već velike buke iz okolnih objekata zbog koje se glumci nisu mogli čuti. Zato će Maja Lukić i Mihailo Laptošević nastupiti večeras (ponedeljak) u 23 sata, ali na sceni Centra za kulturu. Duodramu „Smrt u sigurnim rukama“ je po tekstu Milice Piletić režirala Dragana Joksimović.

Tešnjar (Foto: Đorđe Đoković)