Fasada u Knez Miloševoj (foto: Đorđe Đoković)
09.10.2015, 16:25
Valjevo u Rimu
Italija sama po sebi pleni svojom lepotom i istorijom, iznad svega svojom arhitekturom, svojim građevinama, koje odolevaju vremenu koje neprestano teče. S obzirom na to da imam prilično oštro oko, pa mi retko sta može promaći, ne čudi što su mi pažnju upravo obuzele fasade rimskih zgrada, koje svojim izgledom jednostavno oduzimaju dah. Pojedine su me naprosto fascinirale. Često bi me drugarice pitale zasto samo zveram u fasade, kažu fasada k'o fasada ostarila. Razumem ih, ne shvataju svi umetnost na isti način, kao ni to da što je nešto starije u isto vreme i mnogo više vredi.
I naše Valjevo se može pohvaliti starim fasadama, koje se nalaze u prilično dobrom stanju. Posebno bih istakla fasadu one zgrade na uglu u Knez Miloševoj, a neizostavan je i Tešnjar. Razneveselim se kada vidim kako često osvane i neka nova fasada, sveže okrečena u Tešnjaru. Zašto skrnaviti ono što je jedno od zaštitnih znaka samog Tešnjara. Nije poenta da se uradi nova fasada već da se svim silama borimo da čuvamo i negujemo ono što je bilo. Kako ih u Rimu niko ne dira, niti kome pada na pamet, to je njihovo obeležje, kao i dvokrilni duguljasti prozori sa kapcima koje sam zapazila ama baš na svakoj zgradi.
Putujući do Koloseuma, sa drugaricama sam polemisala kako svaka zgrada u ovom „gradu ljubavi“ odiše prošlošću i kao da svaka iza sebe krije neku poruku. Pri povratku sam uhvatila sebe kako razmišljam zašto i naš grad ne bi sačuvao, ako ništa drugo, ono bar fasade u Tešnjaru i Knez Miloševoj. Priznajem da sam veliki zaljubljenik u vintidž stil, pa me ovo toliko inspiriše. Ostavimo to po strani, ono što je bitno jeste kulturno blago koje naš grad poseduje. Italijani ljubomorno čuvaju svaki delić, pa i onaj najmanji. Zasto se i mi ne bismo ugledali na njih i počeli više da brinemo o onome što imamo, a svakako imamo. Pa zašto ne bismo i mi ovako?