09.11.2015, 13:29

Život bez duha, vazduha i daha

U zgradi Javnog tuzilastva je održana tribina pod nazivom "Umetnik kroz vekove", gde smo imali priliku da upoznamo jednog od naših velikih umetnika-Zorana Kostića Caneta. Za čitaoce koji pak nisu imali sreću da ga upoznaju, kako kroz njegove pesme, tako i kroz njegov glas, on je frontmen i pevač jugoslovenske rok grupe "Partibrejkersi", koja je svojim delovanjem na pravilno odrastanje ondašnje, a i sadašnje, generacije imala značajan uticaj.

Njihove pesme su, ako bih mogla tako da se izrazim, čista poezija o slobodi, ljubavi i umetnosti, kao i čist bunt protiv svega što tu slobodu, ljubav i umetnost narušava.

Poenta je da se na tom predavanju, sem o umetniku kroz vekove, raspravljalo i o opstanku umetnika u današnjem svetu koji je više nego ikad "prenaseljen" svim onim što bi umetnost i njeno delovanje moglo sprčiti. Upravo je on opisao takav svet, problematičan svet gde umetnici više nisu sigurni da li su domaćini ili sluge... gde društvo ne ceni one koji su uspešni već snalažljivi.

Svet u kom se "zdrav razum razboleo jer se sumnja u sve što zaista pomaže, a veruje u nebuloze" zbog čega mi ustvari i stremimo ka nečemu višem i boljem, pritom ne želeci svoje… svet koji umetnicima pruža "život bez duha, vazduha i daha" u kom i dalje ima “više dobrih nego loših, ali da su loši ti u čijim je rukama instrument”. Ako smem da dodam, nama taj instrument ukida pravo na slobodu, veru, umetnost, duh dah i vazduh samo zato što nemamo više ni volje ni snage da se borimo.

Zato što prerano odustajemo, a ne smemo. Što bi veliki nasš Ivo Andrić rekao "kod unutrašnjih borba koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad! Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, što kazu u Bosni: ne veži tugu za srce!" Upravo ni mi ne treba da se predamo i pokleknemo pred onim što danas ruši sklad koji je moguć stvarajući nepotreban sukob, pred onima koji drže instrument, samo i jedino zbog borbe protiv dobra. 

A dobroti, upamtite, ne treba nijedan instrument, dobrota pobeđuje svako zlo i njene instrumente zahvaljujući brojnim moćnim saveznicima-vrlinama, koje dobrotu čine tako velikom i moćnom, moćnijom od svakog zla.

Ništa ne može i ne treba da nas spreči da budemo slobodni u životu satkanom od duha, vazduha i daha i da uživamo u umetnosti prepuni ljubavi i vere koje joj duboko posvećujemo. Mi imamo pravo da dišemo i živimo život punim plućima!

Kao što je  I Cane rekao na kraju predavanja: "Popravnog nema! Živi kao čovek! Misli, osećaj, radi! Život bez života nije život!"
E, sve ovo bi bila jedna velika životna pouka poneta sa ovog predavanja, da treba da budemo svesni svih mogućnosti koje imamo i da mi sami sebi ograničavamo slobodu time što se predajemo bez borbe. Za kraj bih dodala par njegovih sjajnih citata koje sam uspela da prikupim tokom predavanja:

• Covek je rođen dobar i ostaće ako bude pošten prema sebi.
• Izbaci razočarenje zbog prokockanog poverenja. Praštaj, budi lep.
• Stvori sve sam.
• Nemojte činiti nepravdu, nepravda nudi malo, a uzima mnogo - uzima poštenje!
• Život je skup, a jeftino ga prodajemo tako sto dajemo drugima da se njime služe. Živi svoj život, ne daj ga - ne prodaj ga.
• Ono što govorimo drugima dignutim tonon govorimo zapravo sebi iz nemoći.
• Ista stvar će pomiriti naše različitosti.
• Dva sveta u ljubavi napravi jedan.
• Bog nas neće kazniti, Bog voli svoju decu. Mi kažnjavamo sebe.
• Ono što nosiš u sebi, to u tebi živi gde god da si.
• Kad nešto pukne, može samo da se zalepi jer drugog nema-ne dozvoli da pukne.