26.11.2015, 11:35

’’Najbolje stvari se ne planiraju’’

U prvoj knjizi filosofske poeme Tako je govorio Zaratustra, Fridrih Niče je zapisao sledeće: ’’Svaki narod govori svoj jezik dobra i zla: ne razume suseda. Svoj govor našao je u običajima i pravima.’’  Malo docnije, u istom spevu, Niče ponavlja: ’’Mnogo toga što je jednom narodu dobro, drugom je na ruglo i sramotu: tako sam to našao. Mnogo sam toga našao da se ovde zove zlim, a tamo se slavi grimiznim počastima.’’

Ma kako shvatili ovu filosofovu misao, činjenica je da se način shvatanja pojmova dobra i zla razlikuje među narodima. Iako o mnogim narodima možemo unapred čuti dosta toga lošeg – kao što i oni mogu čuti o našem – kada dođemo među njih, oni će nam svim srcem ponuditi ono što se među njima smatra za dobro i, prema svom shvatanju dobra ophodiće se prema nama. Ova misao postala je jasnija na predavanju avanturiste i putopisca Viktora Lazića, koji je bio gost Valjevske gimnazije. Lazić je tada, između ostalog, kazao da na putovanje treba krenuti čista i otvorena srca, hrabro i bez predrasuda. – Ali i bez planiranja. ’’Najbolje stvari se ne planiraju.’’

Na predavanju smo imali priliku čuti nešto više o kulturi, shvatanjima i običajima – koji nam deluju pomalo neshvatljivo – nekih od preko osamdeset zemalja koje je Lazić proputovao, o čemu je pisao i u svojim knjigama: Tumaranje zemljom osmeha, Velika avantura, U srcu Sumatre i Na vratima istoka. Slušali smo i o Sudanu, jednoj od zemalja čiji pomen obično izaziva negativne asocijacije; međutim, Sudanci su se pokazali kao jedan od najgostoljubivijih naroda, o kojima je predavač kazao da, ako postoji raj, oni bi u tom raju bili super-sila. Ono što je posebno zanimljivo kada je reč o ovom pravniku po struci jeste podatak da je najviše putovao svojom ladom nivom, sam.

Viktor Lazić je nasledio i veliku porodičnu biblioteku, staru dva stoleća, pa je tako, sa svih ovih putovanja, pored velikog iskustva i bogatstva duha, naš predavač, kao naslednik ove tradicije, u Srbiju doneo i nezamisliv broj knjiga, koje se sada nalaze u Muzeju knjige i putovanja, čiji je osnivač. Avanturista je na putovanja polazio i sa dozom odgovornosti, imajući u vidu da je on tako i predstavnik naše zemlje i naše kulture; njegov muzej je veliki doprinos našoj kulturi i tradiciji.

Po završtetku predavanja, usledio je niz pitanja učenika na koja je Lazić odgovarao ljubazno i opširno. O ovom nesvakidašnjem predavaču govori dovoljno i podatak da je gimnazijska svečana sala bila prepuna, a učenici nakon predavanja, oduševljeni.
Pored lepe reči koja je ispunila osmehom hladan novembarski dan i jednog dela iskustva, što nam je Lazić preneo, Valjevska gimnazija je dobila na poklon od njega i oko četiri stotine knjiga. Kao znak zahvalnosti uručena su mu štampana izdanja Gimnazije.

Druženje sa sa Lazićem se nastavilo i kasnije, kada je sa članovima gimnazijskog Kluba čitalaca obišao i znamenitosti Valjeva kao što su Narodni muzej, Muselimov konak, Tešnjar... Iza nas je bio jedan ispunjen dan...
Poželeli smo našem predavaču srećan put, sećajući se stihova Zorana Kostića i Partibrejkersa: Najbolje se putuje kada putuješ sam... – i uz jedno: do sledećeg viđenja...