U dvorištu ljiške biblioteke (foto: Miroslava Kojić)
18.09.2020, 10:28
Obeleženo prvih sto godina varošice
Ljig je pre nekoliko dana ušao u drugi vek svog postojanja. Jubilej – 100 godina od proglašenja Ljiga za varošicu, 3. septrembra 1920. (i objavljivanja Ukaza 15. septembra), obeležen je u biblioteci izložbom o trajanju ovog mesta i pregnućima njegovih žitelja, kao i predavanjem dr Aleksandra Lukića (ljiškog gimnazijalca) i dr Vladimira Krivošejeva (Slavkovčanina u detinjstvu).
Aleksandar Đukić, uskoro arheolog, vodio nas je kroz stogodišnju varoš, u ime Udruženja "Čelnik" koje je bilo jedan od organizatora proslave, a Nemanja Maksimović, doktorand istorije, svojim izlaganjem upotpunio je veče sećanja na osnivače i utemeljivače Ljiga, varoši uvek na granici dva sreza, dve banovine, dve parohije, Šumadije i Kolubare, a sada na ukrštanju Ibarske magistrale i "Miloša Velikog".
Na teritoriji današnje ljiške opštine vođena je slavna Kolubarska bitka, a sam, tada general Živojin Mišić, je sa štabom Prve armije bio u Ljigu nekoliko dana u novembru 1914. godine.
Završio se svetski rat, počeo je mirnodopski život za oko 200 stanovnika sa desne strane reke Ljig. Potreba za napretkom, za razvojem, postojala je među trgovcima, zanatlijama, pre svega, a jedan papir, jedna odluka, omogućavala je baš to, vizu za bolju budućnost. I tako, "po milosti Božjoj i volji narodnoj" prestolonaslednik Aleksandar Prvi doneo je Ukaz o proglašenju dela sela Gukoši za varošicu Ljig, a dužnost da Ukaz sprovede pripala je Miloradu Draškoviću, koji je poznavao Ljig, budući da mu je sestra živela u ovom mestu.
Status varošice omogućavao je da se formiraju i institucije – banka (1922), pijaca, nešto kasnije osnovana je zdravstvena zadruga i otvorena apoteka, a prva apotekarka Savka Ristić, iz centra Beograda došla je u malu varoš. Dobio je Ljig i Sokolsko društvo (1927), druga udruženja toga vremena, počeo je i sportski život, loptanje, najpre.
Temelji ljiške crkve osvećeni su 14. septmbra 1930, a svoju duhovnu misiju započela je 1939. godine. Do tada su parohijani išli u moravačku crkvu.
O svakodnevnom životu nekadašnjih Ljižana, o lepim i tužnim događajima, o odjecima zbivanja u velikom svetu na život u mirnoj varošici, čulo se u dvorištu ljiške biblioteke. Sećanja na naše pretke kroz dokumenta, fotografije, predmete, zavičajne knjige, a nadasve, priče o ljudima, izuzetnim ili samo posebnim, oživela su jedno sasvim drugačije vreme.
Ima i zavičajnih knjiga kao čuvara sećanja, a najznačajnija je "Fotomonografija Ljiga", autora Dragoslava Marjanovića Cila, sa oko 700 fotografija i drugih dokumenata, kao važan izvor za dalja proučavanja prošlosti ljiško-kačerskog kraja. U pripremi je nova monografija Liga, delo više ljudi koja će na sveobuhvatniji način prikazati Ljig i njegove žitelje, sve do današnjih dana.
Izložba udruženja "Čelnik" biće pred posetiocima do 10. oktobra. Očekuje se dolazak učenika iz ljiških škola sa svojim nastavnicima, da vide prikupljene predmete, koji će poslužiti za budući muzej.