08.11.2020, 08:33

Na Ubu otkrivena bista Aleksandra Popovića

Na inicijativu i u organizaciji Ustanove kulture, na Ubu je otkrivena bista znamenitog Ubljanina Aleksandra Popovića, jednog od najboljih i najplodnijih srpskih posleratnih dramskih pisaca.

 

Izrađena je od bronze po kalupu ubskog akademskog vajara Nemanje Morače, izlivena u livnici "Pele" u Sivcu, a postavljena na platou ispred Doma kulture, sa desne strane od glavnog ulaza u zgradu, gde je godinama stajao prazan postament sa imenom tog velikana pozorišne umetnosti.

 

Aleksandar Popović (1929-1996) dao je osobeni pečat našem dramskom stvaralaštvu u drugoj polovini 20. veka. Njegov opus je izuzetno bogat i šarenolik i do sada je poznato da je napisao ukupno 52 pozorišne drame, 41 za odrasle i 11 za decu, autor je brojnih TV serija, radio drama, kao i nekoliko romana i priča za najmlađe. Napisao je toliko da ga je jedan karikaturista nacrtao sa šest ruku.

Bista (Foto: Dragana Nedeljković)

Bilo je u njegovom stvaralačkom životu i uspeha i neuspeha, nedaća i radosti, bio je osporavan i hvaljen ovaj golootočanin i pozorišni zanesenjak, čiji su komadi skidani sa repertoara, ali i dobijali najviša priznanja, poput onog koje mu je 1994. godine dodelio žiri pozorišnih kritičara proglasivši njegov tekst "Razvojni put Bore Šnajdera" za najbolju posleratnu dramu.

 

"Ne treba gubiti iz vida da sam ceo svoj život proživeo isključivo od svoje reči, bez ijednog društvenog položaja i ma kakve privilegije", naglašavaće često u razgovorima sa novinarima samorodni pisac Aleksandar Popović. Njegova najpoznatija pozorišna dela su Ljubinko i Desanka, Čarapa od sto petlji, Sablja Dimiskija, Krmeći kas, Pazarni dan, Mrešćenje šarana, Kape dole, Druga vrata levo, Tamna je noć, Komunistički raj, Bela kafa, Kus petlić, Kokošije slepilo, Smrtonosna motoristika, Utva ptica zlatorila, Čarlama, zbogom, Noćna frajla,…

 

"Ja sam hteo", rekao je u intervjuu objavljenom tri godine pre smrti, "da identifikujem narod koji ovde živi, da napravim njegovu ličnu kartu, i mislio sam: ko pročita moje drame, mnogo će mu jasnije biti ko smo mi u stvari. Pisao sam to što mislim".

Otkrivanje biste (Foto: Nemanja Jovanović)

 

Zbog aktuelne epidemiološke situacije, prigodnoj svečanosti povodom otkrivanja biste prisustvao je ograničen broj gostiju, koje je pozdravila Tanja Mimić, direktorka Ustanove kulture. Ona je tom prigodom izrazila zadovoljstvo što je spomenik sa likom Aleksandra Popovića postavljen u njegovom rodnom mestu.

 

- Nas, Ubljane, manje svojim poreklom, a više svojim stvaralaštvom zadužio je da čuvamo uspomenu na njega, između ostalog i na ovaj način. Rođen je na Ubu, odakle mu potiče majka, i ovde je u detinjstvu često boravio. U Beogradu završava osnovnu školu i Treću mušku gimnaziju. Sticajem nesrećnih okolnosti 1948. godine, u talasu Informbiroa, odveden je u zloglasni logor na Golom otoku, gde provodi pet godina. Po povratku je, kako sam kaže, tri godine bio pod režimom "građanske smrti" i preživljavao radeći molerske, zidarske, staklorezačke i druge zanatske poslove. Na poziv Duška Radovića počinje njegova saradnja sa Radio Beogradom, a izvođenjem farse "Ljubinko i Desanka" 1964. godine na sceni Ateljea 212 i njegov plodan pozorišni rad. Neke od njegovih predstava bile su zabranjivane, a mnoge se igraju i danas u pozorištima širom Srbije, što svedoči da su teme koje je obrađivao uvek aktuelne - rekla je Mimić.

Tanja Mimić (Foto: Nemanja Jovanović)

 

Dodala je da Ustanova kulture neguje uspomenu na ovog velikana dramske reči organizovanjem međunarodnog teatarskog festivala Repasaž fest, koji je svojevrsni omaž Aleksandru Popoviću i Radomiru Raši Plaoviću, nekadašem prvaku Narodnog pozorišta u Beogradu, takođe rođenom Ubljaninu. Podsetila je i da je ovdašnje pozorište "Raša Plaović" izvelo dve njegove predstave: "Pazarni dan" i "Mrešćenje šarana", dok Gradska biblioteka "Božidar Knežević" čuva mnoga Popovićeva dela.

 

Nakon uvodne reči Tanje Mimić, bronzano poprsje Aleksandra Popovića otkrio je predsednik opštine Ub Darko Glišić koji je u izjavi medijima rekao da je veliki pisac odavno zaslužio da ima spomen obeležje u rodnom gradu, u znak zahvalnosti za sve što je uradio, ali i kao zalog budućim naraštajima i trajno podsećanje na njegova neprolazna dela. Podizanjem biste u njegovu čast, Ub se na dostojan način odužuje zavičajnom dramskom piscu, koji je svojim stvaralaštvom zaslužio poštovanje u očima savremenika i potomaka.

 

- Za jedne je ovo možda mala stvar, za druge značajna, za nekoga i beznačajna, a ja smatram da je veoma bitna, da moramo da negujemo našu tradiciju, da moramo da se zahvaljujemo velikim ljudima koji su ostavili veoma dubok trag, a Aleksandar Popović je ostavio takav trag da dublji ne može biti na kulturnoj sceni Srbije i tako afirmisao i svoj rodni grad - poručio je Darko Glišić.

 

Sa leve strane od glavnog ulaza u zgradu Doma kulture nalazi se bista Radomira Plaovića, a postavljanjem poprsja Aleksandra Popovića sa desne strane ulaza, ovo zdanje u centru Uba postalo je bogatije za još jedan izuzetno vredan umetnički eksponat. Za izradu Popovićeve biste, mladi akademski vajar Nemanja Morača uložio je pola godine rada, koristeći njegove fotografije iz raznih perioda.

 

- Slobodno mogu da kažem da mi je čast i zadovoljstvo što sam imao priliku da radim skulpturu ovako kompleksne i sadržajne ličnosti kao što je bio Aleksandar Popović, koji je ostavio veliku kulturnu baštinu iza sebe svojoj zemlji i svom narodu. Kada sam otišao u Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu, suočio sam se njegovih desetak fotografija u životnom razdoblju od dvadeset do pedeset godina i tu sam video neviđeni niz metamorfoza, koje nisu baš toliko svojstvene ljudskom rodu da se dese - priča Morača uz objašnjenje da je crtao sve te momente do njihovog krajnjeg sučeljavanja, što je rezultiralo sadašnjom skulptorskom kompozicijom.

Nemanja Morača (Foto: Nemanja Jovanović)

 

- Namera mi je bila da napravim jednu monumentalističku formu, Popović je bio presnažna osoba, ali se videla i ta neka lirika i nežnost na njegovom liku. To sprovesti u finalnom proizvodu na jednom parčetu monumentalnog formata je malo komplikovano, jer su mi se konstantno otvarala nova i nova polja rada, ali smo uspeli. Lepo smo se družili, intenzivno šest meseci, možda sam mu malo bio dosadan, ali na kraju je pristao da ga završim. Kada sam došao do ovog rešenja formata, veze sa postojećim postamentom koji se slaže i sa postavkom koju vidimo na bisti Raše Plaovića, a čine zajedno celinu glavnog ulaza u Dom kulture, tu sam stao. Uradio sam simbolistički momenat na njegovim reverima u formi trougla, za šta mi je inspiracija bila njegova prva knjiga "Ubistvo u trouglu", dok sam celu kragnu izbacio u formi otvorene knjige, takođe zbog simbolike, u pitanju je naš dramaturg - rekao je o procesu stvaranja ovog skulptorskog dela Ubljanin Nemanja Morača (1981), vajar po svom umetničkom obrazovanju. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2007, a  član ULUS-a je od 2011. godine. Kao što je Popović pisao ono što misli, tako Morača radi samo ono što voli.

 

"Ne mogu da uradim dobro ono što ne želim da radim i takve stvari i ne prihvatam", izričit je ovaj darovit umetnik, čiji se raspon stvaralaštva kreće od skulptura u javnom prostoru, preko pozorišnih i scenografija za TV reklame, do dizajniranja enterijera i srednjovekovnih mačeva. Radio je kao umetnički saradnik u inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i nekoliko livnica. Izlagao je na dvadesetak samostalnih i grupnih izložbi, dobitnik je nagrada Fakulteta likovnih umetnosti za skulpturu u materijalu i Savskovenačkog urbanog festivala. Ima svoj atelje i planira da se više posveti stvaranju skulptura velikog formata, čime se i bavio na samom početku svog umetničkog putovanja.