Mini zoo vrt u Takovu

Noj Srećko, (foto: Dragana Nedeljković)

15.12.2020, 10:55

Mini zoo vrt u Takovu

U Takovu, malo skrajnuto sa glavnog puta i ušuškano između Gornjeg i Donjeg kraja sela, postoji jedno mesto gde domaće životinje dele svoj dom sa egzotičnim vrstama. Ovde se mogu videti krave, lame, konji, jeleni,ovce, rakuni, patuljaste i obične koze, divlja mačka, poni, zečevi, psi, veverice, magarci, kornjače, mnogobrojna ukrasna živina, kao i razne vrste ptica, među kojima su i one najveće na svetu.

Pored dva emua, tu je i noj Srećko, koga je Milan Kojić (30) na poklon dobio u martu, kada je uz pomoć brata Ivana, počeo da stvara privatni mini zoo vrt, prvi u ubskoj opštini. Srećko je direktni "krivac" za nastanak takovačkog "vrta dobre nade" i njegov zaštitni znak, saznajemo od Milana, veterinarskog tehničara zaposlenog u Prihvatilištu za pse pri Komunalnom javnom preduzeću "Đunis".

- Kada sam objavio na svom profilu da je ova afrička životinja stigla u Takovo, ljudi su počeli da dolaze da je vide, te mi je Slavica Tešić iz "Đunisa" predložila da otvorim mini zoo vrt. Njenu ideju sam odmah prihvatio, jer otkako znam za sebe volim životinje i već sam ih imao u velikom broju. Kao dete, donosio sam napuštene pse i mačke kući i brinuo o njima. Posle smo nabavili konja, pa jednu kravu, da bismo stigli do 40 grla rogate stoke. Našu i oazu za životinje sada proširujemo, pošto nam je želja da napravimo etno selo sa mini zoo vrtom, tako da smo trenutno u velikim radovima i dodatno sređujemo prostor u tu svrhu - priča Milan, predvodnik ove ideje u složnoj, marljivoj i plemenitoj porodici Kojić.

Na imanju površine 1,4 hektara nalazi se blizu 80 raznih životinjskih vrsta, o kojima se isključivo staraju Milan, njegova majka Slavica, sestra Jelena Jančić i tetka Dragica Branković.

- Naš dan počinje u 4.15 ujutru, a završava se oko 10, 11 časova uveče ukoliko je sve u redu. Problem je to što ne možemo da nađemo radnike. Probali smo, svi dođu da rade do prve plate, a kad dobiju novac pobegnu, jer je ovo jako zahtevan i težak fizički posao - ističe naš sagovornik.

Kojići imaju 30 krava muzara i sve zarađeno potroše na hranu za životinje, potom veterinarsku negu i podizanje novih objekata. Zbog toga im je svaka donacija dobro došla.

- Na početku su se moji bunili što novcem od proizvodnje mleka finansiram vrt, ali kad su videli da je to nešto prelepo, da su ljudi oduševljeni i da masovno dolaze, više se ne bune. Moram da kažem da su mi u ostvarenju sna dosta pomogli "Đunis", sestrić Aleksandar Nikolić i moj veliki prijatelj Milisav Marković. Zahvaljujem se i ubskoj opštine što nam radi struju, koja je bila dosta slaba, dobićemo i asfalt do vrta, a veliku podršku pružaju mi i ubska mlekara "dr Milk" i ovdašnja klanica "Nela". Što se tiče zdravstvene nege životinja, mnogo mi pomaže moj kolega Ivan Pejić, od koga sam na poklon dobio papagaje, kao i veterinari dr Nenad Kusurović i dr Saša Ašković - ničije zasluge ne zaboravlja Milan, čiji su entuzijazam i ljubav prema životinjama vredni divljenja. Ne samo što se sa puno pažnje i brige stara o njima, već to čini sa uživanjem, najčešće uz pesmu, maženje i igranje.

Život u miru i slozi glavna je deviza zoo vrta porodice Kojić, gde "svaka životinja koja može da bude slobodna, puštena je da šeta po imanju". Poseban tretman ima Milanova ljubimica, punoletna kuja Lara, kao i malo i rayigrano prase Gile, koji se šarenolikom društvu pridruž io krajem novembra,a čija sudbina zaslužuje posebnu pažnu. Njega je, kao sisanče, Jasmina Pantić izvukla iz kontejneru u Kožuaru, zavezanog u džaku i jedva živog. Negovala ga je dve nedelje, istovremeno mu tražeći dom za ceo život. Završio je kod Milana, koji pretpostavlja da je Gile bio trinaesto prase, odbačen na najmonstruozniji način. Poražavajuća priča o jednom malom životu, koji je mogao da se završi tragično, dobila je sasvim drugi tok. U Takovu, Gile je pronašao svoj raj, gde su ga negovali, lečili, mazili i razmazili. Postao je miljenik, ali i kućni ljubimac, kome je dozvoljen boravak u letnjoj kujni kad i koliko želi.

- Kod mene svi žive u harmoniji, svi se druže i svi ovde imaju sigurno utočište. Prostor na kome se nalazi vrt uređen je u skladu sa mogućnostima i na najbolji mogući način. Nadam se da ćemo objekte za buduće etno selo, kao i nastambe za nove stanare vrta završiti do proleća, kada treba da nam stignu podolsko goveče, divokoze, crnovrate i žutovrate ovce, ženka noja, ukupno tridesetak primeraka - navodi Milan Kojić, za koga posao u zoo vrtu i Prihvatilištu za pse, gde do izražaja dolazi njegova privrežnost prema životinjama, nije posao. To je način života i život sam, oplemenjen i ispunjen ljubavlju svakoga časa i dana.

Noj Srećko, (foto: Dragana Nedeljković)

15.12.2020, 10:55