17.08.2021, 09:10

Potrebna pomoć porodici Radosavljević iz Stublenice

Četvoročlanoj porodici Radosavljević iz ubskog sela Stublenica, koja je 14. jula u požaru izgubila sve što je imala, obezbeđen je adekvatan smeštaj. Potresnu priču i fotografije sa zgarišta porodičnog doma prve su objavile kolubarske.rs (https://www.kolubarske.rs/sr/vesti/okrug/), a potom i drugi mediji, pa su se javili brojni pojedinci rešeni da pomognu.

 

Tako su otac Aleksandar (31), majka Ivana (25) i njihove ćerke, sedmogodišnja Anđela i godinu dana mlađa Kristina dobili kuću na korišćenje u susednom selu Radljevo, koju su im ustupili dobri ljudi zahvaljujući posredovanju predsednika Saveta Mesne zajednice Ace Marića.

Kristina i Anđela (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Čim su se smestili i malo sredili u privremenom krovu nad glavom, došli su na nekadašnje ognjište po svoje tri mačke, jedino što im je ostalo posle požara. I dok su deca grlila i pribijala uz sebe Belu, Prugicu i Pospanka, koje je do tada čuvao Aleksandrov brat Dejan, roditelji su ponovo preživljavali traumatski događaj od pre mesec dana, kada im je vatrena stihija progutala kuću i imovinu. Na zgarištu svega što su u životu stekli poštenim radom i velikom mukom, glava porodice pokušava da ostane pribran. Odaju ga duboki uzdasi, misli i reči koje zastaju. Sve mu se skupilo na ostacima onoga što je nekada bio njihov dom.

 

"Mladi smo ušli u brak i postali roditelji, ali smo uspeli da se skućimo i okućimo za sedam godina. Porodicu sam ostavljao i praznicima i nedeljom da bih išao da radim. Trudio sam se da ćerkama stvorim ono što ja nisam imao. Ako sam ja, kao dete, morao da se mučim, nisam želeo da se one muče, već sam pokušao da im obezbedim ono što svaka normalna porodica treba da ima. Naučio sam da radim od malih nogu, da rano zarađujem i štedim, da brinem o sebi i drugima", polako počinje da priča i otvara dušu Aleksandar Aca Radosavljević o svojoj borbi, odricanjima i velikom teretu na nejakim plećima, ali i teškim ožiljcima na duši. Evo, već gotovo polovinu svog života ih nosi – od gubitka majke Zorice, koja je preminula u 37. godini. Tada je imao 16 leta, sestra Jelena 14, a brat Dejan svega 13 meseci. Kao najstariji, Aca je preuzeo deo brige o njima dok je otac Milan nadničio na građevinama, ali o tom periodu ne želi da priča, mada suze, koje više ne može da sakrije, govore više od reči.

Aleksandar Radosavljević (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Nastavlja da govori o svom poslu i trudu da obezbedi dostojanstvenu egzistenciju za svoju porodicu. Završio je srednju Tehničku školu, ali pošto nije mogao da nađe zaposlenje u struci, pre sedam godina počeo je da se bavi svim vrstama hidroizolacije.

 

"To mi se svidelo, ima posla i po vrućini i po hladnoći. Pored toga, kada sam imao vremena, radio sam za dnevnicu i trimerom i testerom i šta god je bilo. Malo sam štedeo i pre godinu dana otvorio sopstvenu firmu. Dobio sam subvencije od države u iznosu od 250.000 dinara, pogađao poslove, spuštao cenu, pokupovao potrebne mašine koje sam do tada uzimao pod zakup. I to mi je sve izgorelo, sav alat i materijal. Sad radim sa dva drugara za dnevnicu od 3.500 do 4.000 dinara, s tim što su gorivo i hrana moji. Da radim moram i po najvećoj vrućini i po ceo dan, radio sam tako i ranije, od pet izjutra do 11 sati noću. Svaki dan mi je isti. Zbog njih... Nadam se da ću za godinu dana skupiti novac za jedan brener, koji mi je neophodan da bih ponovo krenuo samostalno. Radiću i zaradiću i nešto novca za novu kuću, ali na drugom mestu, jer ovde ne možemo da se vratimo. Preteško mi je i sad, kad sam došao na kratko", priča Aleksandar.

 

"Svi smo preživeli veliki šok i traumu zbog požara i želeli bismo da se sada skućimo negde drugde. Deca i mi smo se mnogo potresli, velika nam je tuga doći ovde", nadovezuje se Ivana Radosavljević, uz pojašnje je da se plac na kome su izgradili izgoreli dom ne vodi na njima.

Ivana Radosavljević (Foto: Dragana Nedeljković)

 

"Prioritet nam je da skupimo novac za plac bilo gde, može i ovde u Stublenici, samo da nije tu gde nam je sve nestalo u plamenu. Požar nas je uništio, u pepeo se pretvorio sav naš imetak i uspomene. Sve što smo imali ne postoji više. Ostali smo bez kuće koju smo sami sazidali pre sedam godina, bez nameštaja, aparata i tehnike, odeće i obuće, dokumenata, nešto ušteđevine i fotografija, bez svog nekadašnjeg života", priča Ivana.

 

Nesreća koja je zadesila Radosavljeviće podstakla je na solidarnost mnoge dobre ljude, koji tuđu muku dele kao svoju. Pomoć u vidu garderobe, hrane, pokućstva, sredstava za higijenu, igračaka za decu i nešto novca došla je od znanih i neznanih darodavaca. Ivanu je tolika humanost iznenadila, oduševila i ganula.

 

"Kad je objavljen tekst u Kolubarskim, mnogi plemeniti ljudi odazvali su se da pomognu našoj porodici, prvenstveno deci, koja su ostala bez svega u požaru. Poslao je ko je koliko i šta mogao, i mi smo im neizmerno zahvalni na tome. Nadamo se da nas neće zaboraviti i da će nam i dalje pomagati da stanemo na svoje noge, kupimo plac, napravimo i opremimo kuću na novom ognjištu. I Aca će nešto zaraditi i uštedeti, ali ako bismo se oslonili samo na to, trajalo bi previše dugo. A naša deca i mi bi da što pre stanemo na noge i budemo svoji na svome. Jer, porodični dom je više od krova nad glavom koji privremeno imamo. Očekujemo i da naša ubska opština neće ostati nema na naše apele", kaže Ivana.

Zgarište nekadašnjeg porodičnog doma (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Materijalna šteta koju su Radosavljevići pretrpeli u požuaru za ovu porodicu je nemerljivo velika, zbog čega im je svaka donacija dragocena kako bi lakše prevažišli nedaće.

 

Ljudi dobre volje i koji su u situaciji da im pomognu, mogu da uplate novac na račun  160-5300102013494-07 (Banka Intesa), sa naznakom "za porodicu Radosavljević".

 

Ukoliko neko želi da pokloni građevinski materijal i nameštaj, o tome može da se dogovori sa porodicom na telefonske brojeve: 065/207-9841; 064/948-7123; 061/688-0456.