16.07.2022, 07:42

Kuća je naša velika suština

U Dićima, u blizini škole, rođen je 15. jula 1922. godine Božidar Petrović, arhitekta i profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji će postati rodonačelnik posebnog stila u graditeljstvu, srpskih kuća sa tremom. I dušom.

Škola u Dićima u vreme gradnje Ibarske magistrale (Foto: Iz privatnog albuma)

 

Škola zidana 1910, na uzvišenju iznad kuće Petrovića, bila je planska, sa dve učionice i stanom za učitelja. Ona živi svoj drugi vek, danas sa minimalnim brojem učenika, a rodne kuće Bože Petrovića nema više od šezdeset godina. Srušena je pri izgradnji Vojnog puta, kasnije nazvanog Ibarska magistrala, i sada je tu parking ispred nekada čuvene kafane "Takovo", koja prolaskom auto-puta "Miloš Veliki", tavori, kao i neke druge kafane na Ibarskoj magistrali.

 

Osnovnu školu završio je u mestu rođenja, Gimnaziju u Gornjem Milanovcu, a Tehnički fakultet, arhitektonski smer, u Beogradu.

Boža i učiteljica Ilinka Popović na proslavi škole u Dićima (Foto: Iz privatnog albuma)

 

Profesor je izveo mnoge generacije studenata Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, svojih budućih kolega. Polovinu života projektovao je kuće, u skladu sa podnebljem na kome su građene, a po meri našeg čoveka, sa tremom kao delom kuće, gde domaćini provode dobar deo godine. Po njegovim projektima izgrađen je veliki broj kuća, uz brojne objekte javne namene, među kojima su i škole, ugostiteljski objekti, a za više industrijskih postrojenja dao je urbanistička i arhitektonska rešenja, uz projekte upravnih i drugih zgrada.

 

Tradicionalno narodno neimarsto je sastavni deo graditeljskog opusa arhitekte Božidara Petrovića, čije kuće opravdavaju njegovu misao da je "kuća naša velika suština".

 

Kuće u šumadijskom stilu, na tragu starih srpskih kuća, koje su delo Božidara Petrovića, nalaze se na Rajcu, nekoliko, u Ljigu i Babajiću i još nekim selima. Školu u Paležnici, izgrađenu 2000, takođe je projektovao, kao i škole u Poljanicama i Latkoviću, crkveni dom u Slavkovici i neke poslovne objekte u Ljigu i okolini.

Kuća Savčića na Rajcu (Foto: Savčić)

 

Slavica Strizović Savčić sa Rajca kaže: Naša kuća je jedna od poslednjih profesora Bože Petrovića. Godine 2010. dao je nacrte i uputstva kako da se uradi projekat jer je bio u dubokoj starosti. Preponosni smo što smo vlasnici ove lepotice. Nikada neću zaboraviti susret sa profesorom. "Deco, šta biste vi želeli?", upitao nas je. Kao iz topa smo odgovorili: Dom. Suze su mu zaiskrile u očima. "Ja ću napraviti skice, a na vama je da mu date dušu", rekao je.

 

U svojoj knjizi "Stare srpske kuće kao graditeljski podsticaj" prikazao je više od 50 kuća koje je projektovao i koje su izgrađene, ne samo u Šumadiji.

 

Bio je član Akademije inženjerskih nauka Srbije. Dobio je Veliku nagradu arhitekture za životno delo i druga priznanja, među kojima i Plaketu "Đak kaplar", povodom Dana opštine Ljig. Godine 2008, bio je među dobitnicima Nacionalnog priznanja Ministarstva kulture Srbije za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi.

 

U ljiškoj biblioteci gostovao je u 2007. godine, sa eminentnim kolegama, svojim nekadašnjim studentima, gde su predstavljeni projekti kuća za stanovanje, odmor i poslovnih objekata, kroz katalog u izdanju SANU. Beograđani su videli izložbu pre Ljiga.

 

Preminuo je 28.12.2012, i sahranjen u Gornjem Milanovcu.

 

Sto godina od rođenja, jedna od ljiških ulica mogla bi poneti ime Božidara Petrovića. Ili jedna u Dićima. Barem.