27.09.2023, 06:44

Na zadružnom domu vijorile su se jugoslovenska i američka zastava... A danas?

Zemljoradnička zadruga u Slavkovici osnovana je 6. marta 1900. godine. Zasluge za njen uspešan rad pre stotinak godina, pripadaju učitelju Vojislavu Nešiću. On je odmah po dolasku u Slavkovicu 1919, obnovio rad zemljoradničke kreditne zadruge i osnovao zemljoradničku nabavljačku zadrugu.

Izgradnja Doma u Slavkovici (Foto: Svetozar Dika Nešić (Narodna biblioteka Srbije))

Kako je magacin bio u vlažnom podrumu, javila se potreba da se izgradi zadružni dom, te je pokrenuta akcija za gradnju takvog objekta. Akcija je u potpunosti uspela i zahvaljujući slozi i vrednim rukama oko 200 zadrugara, među kojima je bilo i žena udovica, izgrađen je dvospratni Zadružni dom, svečano otvoren 22. septembra 1922. godine. Ostalo je nekoliko fotografija doma u izgradnji i sa svečanosti, koje je načinio Svetozar Dika Nešić, đak kaplar, kasnije profesor na Tehničkom fakultetu u Beogradu.

 

Dom je već te 1922. godine, proglašen za Prvi narodni univerzitet u kom je učitelj Voja Nešić držao kurseve omladincima. To je bila prva kulturna ustanova na selu u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

 

Posle Prvog svetskog rata naročito je bilo važno osnivati zdravstvene zadruge, a veliku ulogu u tome imali su učitelji-zdravstveni zadrugari. U Slavkovici je 1929. godine osnovana zdravstvena zadruga, pod pokroviteljstvom ljiške zdravstvene zadruge koja je nastala godinu dana ranije i imala oko 700 zadrugara. U Ljigu je zadružni lekar bio dr Dinko Berković, koji je u ovu varoš došao iz Jabučja sa suprugom dr Milkom. Dr Dinko je bio zadužen i zaSlavkovicu. Radilo se i na zdravstvenom prosvećivanju ljudi, dobrog zdravlja nema bez zdrave pijaće vode, koje nije bilo u selu.

Dom u Slavkovici (Foto: Đorđe Đoković)

Preporuka Centralnog higijenskog zavoda iz Beograda bila je da se izgradi vodovod i cevima iz brda stigne voda u selo, pre svega za potrebe školske dece. Svetozar Dika Nešić, tada oblasni inženjer u Valjevu, obezbedio je projekat za vodovod, a pomoć u novcu, njegovom zaslugom stigla je iz Centralnog higijenskog zavoda. Izgrađen je vodovod, postavljene su javne česme pred školom, opštinom, zadružnim domom i u crkvenoj porti. U podrumu Zadružnog doma bilo je parno kupatilo sa tuševima, u koje je Radojica Stojnić, učitelj u ovom selu od 1927, svake subote vodio đake na kupanje.

 

"Osvećen je zadružni narodni dom, u kome su smešteni odeljci zdravstvene zadruge, potrošačke kreditne zadruge, mesne zadruge za poljoprivredni kredit, narodni univerzitet i narodno kupatilo. Pored toga osvećeno je nekoliko higijenskih objekata u selu", izvestila je Politika 1. septembra 1930. godine. Iz teksta se saznaje da je nekoliko automobila krenulo na svečanost iz Beograda, i da su putnici pre Slavkovice posetili Banjane, Vrelo i Slovac, odnosno njihove zemljoradničke zadruge. Selo Banjani je baš tada dobilo lep zadružni dom.

Svečano otvaranje Doma u Slavkovici (Foto: Narodna biblioteka Srbije)

 

Gosti pristigli u Slavkovicu bili su ugledni: dr Čeda Mitrović, rektor Univerziteta sa gospođom, dr Steva Ivanić, šef Centralnog higijenskog zavoda sa gospođom, gospođa dr Motron,veliki prijatelj i dobrotvor iz Amerike, dr Prohaska, predsednik Saveza zemljoradničkih zadruga, Radin, advokat iz Amerike, general Čeda Đurđević, dr Konstantinović, lekar Centralnog higijenskog zavoda i još nekoliko gostiju. Američko-jugoslovensko društvo iz Njujorka pomoglo je zdravstvenu zadrugu u ovom selu, zato se na domu vijorila i američka zastava.

 

Na osvećenju Zadružnog doma bio je i izaslanik kralja Aleksandra, pešadijski pukovnik Dušan Urošević, a gosti iz Beograda, Valjeva, Uba, Lazarevca, Mionice, Ljiga i predstavnici svih zdravstvenih zadruga iz okoline. Sve ih je pozdravio učitelj Radojica Stojnić, predsednik zdravstvene zadruge.

 

O svečanosti u Slavkovici pisala je i beogradska "Pravda" u broju od 1. septembra. Tada su fotografije bile retkost u novinama, u "Pravdi" su objavljene dve, a naslov je glasio: Svečano osvećenje Zadružnog doma u Slavkovici i otvaranje poljoprivredno higijenske izložbe.

 

Bilo je važno izgraditi i moderna đubrišta za stajsko đubrivo, na čemu je najviše insistirao Dika Nešić, koji je praviop rojekte za njih. Gosti iz Centralnog higijenskog zavoda su u Slavkovici obišli takva đubrišta, koja su doprinosila poboljšanju zdravstvenog stanja u selu, a naročito kod dece. Tada je u školi bilo oko 130 đaka.

 

U zgradi Zadružnog doma još od 1936. godine nalazila se knjižnica, koja je veoma uspešno radila i par decenija posle Drugog svetskog rata. Ambulanta je takođe bila u Domu. Krajem pedesetih, kada je Slavkovica imala preko 1300 stanovnika, u ambulanti Zadružnog doma radila su dva lekara i bolničari.

 

Škola (osnovana 1865, jedna od najstarijih u valjevskom kraju) pedesetih godina imala je peti i šesti razred, te se nastava odvijala i u zgradi Zadružnog doma, šezdesetih, takođe zbog velikog broja đaka, sa četiri učiteljice.

 

Devedesetih su ovde bili smešteni ljudi izbegli iz Bosne i Hercegovine, a poslednjih dvadesetak godina Dom je van upotrebe.

Dom u Slavkovici (Foto: Đorđe Đoković)

U susret stogodišnjici izgradnje Zadružnog doma, neki Slavkovčani su želeli da se izvrši njegova rekonstrukcija i sanacija, te je pre nekoliko godina arhitekta Ivana Obradović Cakić, poreklom Slavkovčanka, uradila projekat za ovu nekada veoma korisnu i po izgledu jedinstvenu građevinu u ovomdelu Kolubare.

 

Opština Ljig je izdala lokacijske uslove, čak dva puta, u martu 2017. i u julu 2020. godine, drugi put "po zahtevu investitora opštine Ljig" u cilju izvođenja radova na rekonstrukciji, sanaciji, dogradnji i adaptaciji postojećeg objekta Zadružnog doma u Slavkovici koji je od kulturno-istorijskog značaja za ovaj kraj. Predviđena je dogradnja objekta u vidu potkrovlja.

 

Pre nekoliko godina, u Planu javnih nabavki ove opštine bio je projekat rekonstrukcije Zadružnog doma, ali se ubrzo izgubio.

 

Krajem septembra 2020. godine, Мilan Кrkobabić, tada u Vladi zadužen za regionalni razvoj, i Ljubivoje Ršumović, posetili su Slavkovicu, obećavši da će država pomoći da Dom zablista u starom sjaju. Danas je Milan Krkobabić ministar za brigu o selu.

 

U Nacrtu Prostornog plana opštine Ljig za period 2021-2031, na parceli 892 na kojoj se nalazi Dom u raspadanju, nije bilo objekta. Primedbu jedne Ljižanke Komisija za planove je pre nekoliko dana uvažila, te će biti moguća rekonstrukcija Doma na toj parceli.

Dom u Slavkovici (Foto: Đorđe Đoković)

Ona opštinska garnitura na vlasti koja bi uz pomoć države, udruženja građana, u okviru javno-privatnog partnerstva, fondova Evropske unije ili Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID), pomogla sanaciju ovog objekta, ostala bi zapamćena po dobrom delu i upisala bi se u istoriju zavičaja.

 

Zamislite: U renoviranom Zadružnom domu pored puta za Rajac, po spoljašnjem izgledu istovetnom zgradi iz 1922, više muzejskih celina: muzej školstva, muzej Kolubarske bitke, muzej Kosidbe na Rajcu,uz omanju biblioteku sa knjigama o zavičaju i iz zavičaja. Bio bi to, pre svega, muzej posvećen onima koji su ga gradili, koji su više puta delimično obnavljali ovu građevinu, i onima koji su otišli iz sela, vođeni željom za znanjem i postajali uspešni ljudi u svojim profesijama, a svom selu pomagali na različite načine. Neki od njih počivaju u mestu rođenja.