Dom u Slavkovici (foto: Đorđe Đoković)
27.09.2023, 06:44
Na zadružnom domu vijorile su se jugoslovenska i američka zastava... A danas?
Zemljoradnička zadruga u Slavkovici osnovana je 6. marta 1900. godine. Zasluge za njen uspešan rad pre stotinak godina, pripadaju učitelju Vojislavu Nešiću. On je odmah po dolasku u Slavkovicu 1919, obnovio rad zemljoradničke kreditne zadruge i osnovao zemljoradničku nabavljačku zadrugu.
Kako je magacin bio u vlažnom podrumu, javila se potreba da se izgradi zadružni dom, te je pokrenuta akcija za gradnju takvog objekta. Akcija je u potpunosti uspela i zahvaljujući slozi i vrednim rukama oko 200 zadrugara, među kojima je bilo i žena udovica, izgrađen je dvospratni Zadružni dom, svečano otvoren 22. septembra 1922. godine. Ostalo je nekoliko fotografija doma u izgradnji i sa svečanosti, koje je načinio Svetozar Dika Nešić, đak kaplar, kasnije profesor na Tehničkom fakultetu u Beogradu.
Dom je već te 1922. godine, proglašen za Prvi narodni univerzitet u kom je učitelj Voja Nešić držao kurseve omladincima. To je bila prva kulturna ustanova na selu u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Posle Prvog svetskog rata naročito je bilo važno osnivati zdravstvene zadruge, a veliku ulogu u tome imali su učitelji-zdravstveni zadrugari. U Slavkovici je 1929. godine osnovana zdravstvena zadruga, pod pokroviteljstvom ljiške zdravstvene zadruge koja je nastala godinu dana ranije i imala oko 700 zadrugara. U Ljigu je zadružni lekar bio dr Dinko Berković, koji je u ovu varoš došao iz Jabučja sa suprugom dr Milkom. Dr Dinko je bio zadužen i zaSlavkovicu. Radilo se i na zdravstvenom prosvećivanju ljudi, dobrog zdravlja nema bez zdrave pijaće vode, koje nije bilo u selu.
Preporuka Centralnog higijenskog zavoda iz Beograda bila je da se izgradi vodovod i cevima iz brda stigne voda u selo, pre svega za potrebe školske dece. Svetozar Dika Nešić, tada oblasni inženjer u Valjevu, obezbedio je projekat za vodovod, a pomoć u novcu, njegovom zaslugom stigla je iz Centralnog higijenskog zavoda. Izgrađen je vodovod, postavljene su javne česme pred školom, opštinom, zadružnim domom i u crkvenoj porti. U podrumu Zadružnog doma bilo je parno kupatilo sa tuševima, u koje je Radojica Stojnić, učitelj u ovom selu od 1927, svake subote vodio đake na kupanje.
"Osvećen je zadružni narodni dom, u kome su smešteni odeljci zdravstvene zadruge, potrošačke kreditne zadruge, mesne zadruge za poljoprivredni kredit, narodni univerzitet i narodno kupatilo. Pored toga osvećeno je nekoliko higijenskih objekata u selu", izvestila je Politika 1. septembra 1930. godine. Iz teksta se saznaje da je nekoliko automobila krenulo na svečanost iz Beograda, i da su putnici pre Slavkovice posetili Banjane, Vrelo i Slovac, odnosno njihove zemljoradničke zadruge. Selo Banjani je baš tada dobilo lep zadružni dom.
Gosti pristigli u Slavkovicu bili su ugledni: dr Čeda Mitrović, rektor Univerziteta sa gospođom, dr Steva Ivanić, šef Centralnog higijenskog zavoda sa gospođom, gospođa dr Motron,veliki prijatelj i dobrotvor iz Amerike, dr Prohaska, predsednik Saveza zemljoradničkih zadruga, Radin, advokat iz Amerike, general Čeda Đurđević, dr Konstantinović, lekar Centralnog higijenskog zavoda i još nekoliko gostiju. Američko-jugoslovensko društvo iz Njujorka pomoglo je zdravstvenu zadrugu u ovom selu, zato se na domu vijorila i američka zastava.
Na osvećenju Zadružnog doma bio je i izaslanik kralja Aleksandra, pešadijski pukovnik Dušan Urošević, a gosti iz Beograda, Valjeva, Uba, Lazarevca, Mionice, Ljiga i predstavnici svih zdravstvenih zadruga iz okoline. Sve ih je pozdravio učitelj Radojica Stojnić, predsednik zdravstvene zadruge.
O svečanosti u Slavkovici pisala je i beogradska "Pravda" u broju od 1. septembra. Tada su fotografije bile retkost u novinama, u "Pravdi" su objavljene dve, a naslov je glasio: Svečano osvećenje Zadružnog doma u Slavkovici i otvaranje poljoprivredno higijenske izložbe.
Bilo je važno izgraditi i moderna đubrišta za stajsko đubrivo, na čemu je najviše insistirao Dika Nešić, koji je praviop rojekte za njih. Gosti iz Centralnog higijenskog zavoda su u Slavkovici obišli takva đubrišta, koja su doprinosila poboljšanju zdravstvenog stanja u selu, a naročito kod dece. Tada je u školi bilo oko 130 đaka.
U zgradi Zadružnog doma još od 1936. godine nalazila se knjižnica, koja je veoma uspešno radila i par decenija posle Drugog svetskog rata. Ambulanta je takođe bila u Domu. Krajem pedesetih, kada je Slavkovica imala preko 1300 stanovnika, u ambulanti Zadružnog doma radila su dva lekara i bolničari.
Škola (osnovana 1865, jedna od najstarijih u valjevskom kraju) pedesetih godina imala je peti i šesti razred, te se nastava odvijala i u zgradi Zadružnog doma, šezdesetih, takođe zbog velikog broja đaka, sa četiri učiteljice.
Devedesetih su ovde bili smešteni ljudi izbegli iz Bosne i Hercegovine, a poslednjih dvadesetak godina Dom je van upotrebe.
U susret stogodišnjici izgradnje Zadružnog doma, neki Slavkovčani su želeli da se izvrši njegova rekonstrukcija i sanacija, te je pre nekoliko godina arhitekta Ivana Obradović Cakić, poreklom Slavkovčanka, uradila projekat za ovu nekada veoma korisnu i po izgledu jedinstvenu građevinu u ovomdelu Kolubare.
Opština Ljig je izdala lokacijske uslove, čak dva puta, u martu 2017. i u julu 2020. godine, drugi put "po zahtevu investitora opštine Ljig" u cilju izvođenja radova na rekonstrukciji, sanaciji, dogradnji i adaptaciji postojećeg objekta Zadružnog doma u Slavkovici koji je od kulturno-istorijskog značaja za ovaj kraj. Predviđena je dogradnja objekta u vidu potkrovlja.
Pre nekoliko godina, u Planu javnih nabavki ove opštine bio je projekat rekonstrukcije Zadružnog doma, ali se ubrzo izgubio.
Krajem septembra 2020. godine, Мilan Кrkobabić, tada u Vladi zadužen za regionalni razvoj, i Ljubivoje Ršumović, posetili su Slavkovicu, obećavši da će država pomoći da Dom zablista u starom sjaju. Danas je Milan Krkobabić ministar za brigu o selu.
U Nacrtu Prostornog plana opštine Ljig za period 2021-2031, na parceli 892 na kojoj se nalazi Dom u raspadanju, nije bilo objekta. Primedbu jedne Ljižanke Komisija za planove je pre nekoliko dana uvažila, te će biti moguća rekonstrukcija Doma na toj parceli.
Ona opštinska garnitura na vlasti koja bi uz pomoć države, udruženja građana, u okviru javno-privatnog partnerstva, fondova Evropske unije ili Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID), pomogla sanaciju ovog objekta, ostala bi zapamćena po dobrom delu i upisala bi se u istoriju zavičaja.
Zamislite: U renoviranom Zadružnom domu pored puta za Rajac, po spoljašnjem izgledu istovetnom zgradi iz 1922, više muzejskih celina: muzej školstva, muzej Kolubarske bitke, muzej Kosidbe na Rajcu,uz omanju biblioteku sa knjigama o zavičaju i iz zavičaja. Bio bi to, pre svega, muzej posvećen onima koji su ga gradili, koji su više puta delimično obnavljali ovu građevinu, i onima koji su otišli iz sela, vođeni željom za znanjem i postajali uspešni ljudi u svojim profesijama, a svom selu pomagali na različite načine. Neki od njih počivaju u mestu rođenja.