29.10.2014, 09:32
Đaci pešaci osečanskih sela
Posledica ubrzanog tempa života u savremenim uslovima jeste da svi ljudi svih uzrasta stalno negde žure. Od ranog jutra roditelji razvoze decu do škola i na različite aktivnosti, zatim hitaju na svoje redovne poslove. Deca, kada se vrate kući, sedaju ispred televizora ili računara i tu provode, kako statistika kaže, u proseku i po pet sati dnevno. Kada se ovo ima na umu onda nije za čuđenje porast gojazne dece, dece sa dijabetesom ili kardio – vaskularnim oboljenjima.
-Kao da zaboravljamo da je najprirodniji oblik ljudskog kretanja hodanje i da pešačenje predstavlja najzdraviji način rekreacije. Pešačenje blagotvorno deluje na psihičko i fizičko stanje organizma. Pešačiti se možete na keju ili trim stazi u šumi..... E, ovde prestaje priča o rekreaciji i počinju razmišljanja o onima koji svakog radnog dana prepešače i po dvadesetak kilometara – kaže za Kolubarske.rs Biljana Vukašinović, pedagog u Osnovnoj školi „Vojvoda Mišić” iz Pecke, koju su đaci pešaci iz ove škole inspirisali da povodom nedavnog međunarodnog Dana pešačenja prozbori koju reč više o naporima i uspesima malih školaraca sa padina Sokolske planine.
U osvit zore, dok većina spava dubokim snom, đaci pešaci iz izdvojenih odeljenja Dragodol, Gunjaci i Carina kreću put svoje škole i tako prepešače i nekoliko desetina kilometara.
-Kada iz nižih pređu u više razrede čeka ih još i vožnja autobusom do Pecke i natrag. Ipak, nikada ih nećete čuti da se žale, kukaju ili jadikuju. Na putu kroz planinske zabiti rešavaju domaće zadatke, znaju i da se poigraju, katkad i posvađaju, a ponekad, dok se zaogrnuti mrakom vraćaju svojim toplim domovima, desi se i da se – zaljube...
-I tako, kada krenete na preporučenu, recimo, tridesetominutnu umerenu šetnju, neka vam padnu napamet i oni kojima pešačenje predstavlja put ka znanju, ka nekoj boljoj budućnosti, oni kojima je, valjda, jedini i najveći strah samo da ne zakasne na čas i ne propuste novu lekciju– ističe pedagog Biljana Vukašinović.
