09.11.2014, 17:25

Glumački portret Vojina Ćetkovića

Na prvom pratećem programu sedmog Repassage festa, pre početka predstave „Igre je konec”, ubskoj pozorišnoj publici se predstavio Vojin Ćetković, aktuelni laureat nagrade „Raša Plaović”, koju zajednički dodeljuju Narodno pozorište iz Beograda i Opština Ub za najbolje glumačko ostvarenje na svim prestoničkim pozorišnim scenama u sezoni. Prestižnu nagradu koja nosi ime velikog dramskog umetnika rođenog na Ubu, Ćetković je dobio za ulogu Otela u istoimenoj predstavi Vilijema Šekspira, u režiji Miloša Lolića i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Petar Lalić (Foto: Dragana Nedeljković)

Poznatog glumca je na pozorišnoj sceni Doma kulture predstavio profesor Petar Lalić, voditelj razgovora za Okruglim stolom kritike i rodonačelnik Repassage festa, uz podsećanje da je svoje amaterske dane Vojin Ćetković započeo pod krovom Kruševačkog pozorišta.

„Uloga u Narodnom pozorištu 'Ukroćena goropad' najavila je jednu veliku karijeru. Na filmskom platnu bilo je to u filmu 'Raj', a na televiziji u Sterijinoj drami 'Simpatija i antipatija' u režiji Zdravka Šotre. A onda su se sva vrata otvorila. Međutim, nije baš tako sve u životu. Tri, četiri godine kao da su zaboravili na glumca Ćetkovića. Ali kad je krenulo, onda je krenulo. Prokleta avlija, Zlatno runo, Don Krsto, Suze su OK, Otelo,... – da mu čovek pozavidi. Dođeš kući, a na malom ekranu naših TV prijemnika Porodično blago, Ranjeni orao, Cvat lipe na Balkanu, Nepobedivo srce, Vratiće se rode, Moj rođak sa sela. Kupiš semenke, odeš u bioskop, kad tamo, naravno, opet Ćetko: Zona Zamfirova, Ivkova slava, Šešir profesora Koste Vujića... Što bi rekao jedan bivši: srešćemo se u sledećem filmu“.

Tokom razgovora, glumac koji može da se pohvali brojnim priznanjima, kazao je da mu je čast što je dobio prestižnu nagradu „Raša Plaović“ za ulogu Otela.

„Kad sam se zahvalio na ovoj nagradi, rekao sam da mi je čast da se nađem na ploči Narodnog pozorišta, sa svim onim glumcima koji su već dobili nagradu 'Raša Plaović'. Čast mi je da sam nagradu dobio za ulogu za koju smatram da sam zaslužio. Običnio sam nagrade dobijao za nešto što je već zarađeno nekim drugim ulogama pa, eto, one dodju malo kasnije.“

Ćetković je govorio i o saradnji sa rediteljima, istakavši da je rad sa Vidom Ognjenović obeležio njegov glumački početak na daskama koje život znače.

- Prvu naslovnu ulogu sam odigrao u njenom 'Krstu' i tu mi je učinila veliku čast. Na konferenciji za novinare je rekla da je za mene napisala tu ulogu, da me je čekala da završim film koji sam snimao i da je bila spremna da čeka još toliko da bi je ja igrao. Kasnije sam počeo da radim sa Nebojšem Bradićem i u njegovim komadima sam odigrao deo naše lektire. Radio sam Andrića, Pekića, Mešu Selimovića i to je veoma bitan period mog života i mog glumačkog odrastanja. Ali, moram da spomenem čoveka zbog kog sam poželeo da budem glumac, a to je režiser Dejan Mijač. Ja sam u Kruševcu odgledao tri Mijačeve predstave: 'Rodoljubci', 'Ruženje naroda' i 'Putujuće pozorište Šopalović' i posle njih sam poželeo da se i ja bavim glumom. Što se tiče televizijskih serija, prvu sam snimio sa 27 godina, što je kasno za glumca – rekao je Ćetković

Radovan Puletić i Vojin Ćetković (Foto: Dragana Nedeljković)

Analizirajući trenutno stanje na beogradskim scenama i položaj glumaca, Ćetković je uz opasku da je pozorište u tranziciji, kao i država, dodao:

„Jedino Narodno pozorište ima i snage i moći da uradi sve što je naumilo. Ja sam u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i mi nemamo tih mogućnosti. Mi smo sa 57 glumaca spali na 27. Krpimo se tako što ličnim kontaktima uspevamo da dodjemo do nekih donacija. Otvorili smo čak i donatorski fond kako bi se skrpili da napravimo neke premijere. Desilo mi se da u par predstava nosim svoju odeću. Pozorište je u teškom stanju i mi uvek možemo da odemo u partizane, možemo da pravimo predstave i bez scenografije i bez kostima, poneki reditelj, obično mlađi, i pristane da radi bez honorara. Znači, može pozorište i tako da postoji, ali ne vrhunsko. Mislim da vrhunski rezultati ne mogu da se ostvare bez ozbiljne pomoći države, a naša država već desetak godina nikako ne ulaže u pozorište. Mada, na to sam navikao, jer od kada sam postao glumac uvek nas prate rečenice - ovako nikada nije bilo, ovo je najgore, ovo je dno, dno... I sve niže idemo. Sada mi devedesete izgledaju sjajno. Televizija i film su u sličnoj situaciji. Ja ništa nisam snimio dve godine. I primetio sam da za ove poslednje izbore u zemlji niko nije angažovao glumce. Prosto, ne računa se više na nas, mi više nismo neki bitni ljudi. Jednostavno, oni su se odrekli čak i tih sitnih usluga“. 

Na kraju ovog glumačkog portreta, Opština Ub i Ustanova za kulturu i sport su Vojinu Ćetkoviću dodelili plaketu „Raša  Plaović“. Nagrađenom glumcu plaketu je uručio Radovan Puletić, direktor Ustanove za kulturu i sport.