20.11.2014, 13:25

Vejavica lepih reči

„Iz knjige u knjigu, na veliku radost čitalaca, Ljubinka Stevanović ‘prevejava’ svoje uspomene u mesečarskoj radionici na otvorenom, zapravo: na proplanku do kojeg se uspinju sve staze njenog sećanja. Njene priče ‘zvuče’ kao pesme, a pesme kao priče - ne kvareći pri tom ni jedne ni druge. Naslov jedne njene priče ‘Veju samo reči’ je opis stanja u njenom književnom svetu. Verujemo da ta ‘vejavica reči’ neće prestati, ali ni ‘zavejati’ ono što je bitno - pesmu koja ‘zvuči’ kao priča i priču koja deluje poetski..."

Ovim rečima je pisac Radovan – Beli Marković iz svog ugla predstavio novo spisateljsko ostvarenje Ljubinke Stevanović, zavičajne autorke koja živi u Osečini, na književnoj večeri koju je povodom promocije knjige organizovao izdavač - Narodna biblioteka Osečina. Pred brojnim posetiocima u sali Biblioteke mogle su se čuti samo lepe reči o ovoj knjizi, ali i ukupnom dosadašnjem književnom radu Ljubinke Stevanović.

-Knjiga „Jabuke za unuke” satkana je od proznih i poetskih ostvarenja autorke, koja opominje da je neizmerno važno skupljati rasute reči i uspomene, a viđeno i proživljeno „zarobiti” u slova jer im se samo na taj način produžava trajanje. Ljubinkine „Jabuke za unuke” su bokal razgovora, kutija za nakit u kojoj se čuvaju: biserna kap, slavljenje sna i igre, vodenični bruj, treptaji koji se smiruju, mirisi prošlosti, rukavi što se miluju sa uspomenama, ljubičasti akvarel reči, svetionik detinjstva, drago kamenje, vekovno korenje – zapisala je u pogovoru Milena Milisavljević, profesor srpskog jezika i književnosti.

Po rečima Dragice Puljezević, profesora srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi „Braća Nedić” u Osečini, „lekovita” knjiga poklanja „ikebanu stihova koji kod u nama ožive Kosovku devojku, njen polomljeni krčag i rascvetaju božure”.

Ljubinka Stevanović rođena je u Užicu. Osnovnu školu završila je u Krivoj Reci i Mačkatu, a gimnaziju i višu pedagošku u Užicu. Radila je kao nastavnik srpskog jezika i književnosti i uzgred se bavila književnim radom prvo Mačkatu, a poslednjih nekoliko decenija u Osečini. Do sada je objavila zbirku pesama „Usput uhvaćene ptice” (2001.) i knjigu lirskih zapisa i pesama „Ruže u  očima” (2012.), kao i izbor iz haiku poezije u časopisu „Paun” (2013.).