05.01.2015, 09:18

Posle nepogoda – bolji dani

Vremenske nepogode katastrofalnih razmera, pre svega obilne kiše, prouzrokovale su u maju 2014. godine „hiljadugodišnje” poplave, aktivirale brojna klizišta i izazvale nezapaćene štetu širom opštinske teritorije. To je primoralo lokalnu samoupravu i deo žitelja opštine Osečina da najveći deo svojih aktivnosti u minuloj godini prvenstveno usredsrede na otklanjanje nastalih posledica od nezapamćenog nevremena koje je prošlog leta više puta „tutnjalo” kroz zapadnu Podgorinu.

- Posle svega što nas je zadesilo ukupna šteta je procenjena na skoro 500 miliona dinara. Indirektno, ona je i mnogo veća jer je zbog kiše podbacio rod voća i drugih poljoprivrednih kultura, a u dužem periodu celokupni život i privređivanje odvijali su se u otežanim uslovima – podsećanjem na nemile događaje Nenad Stevanović, predsednikom Opštine, započeo je sumiranje prošlogodišnjih rezultata i nabrajanje narednih zadataka.

Koliko je do sada urađeno na ublažavanju posledica nepogoda?

- Prvi zadatak bio je da se pruži što brža pomoć najugroženijim sugrađanima. Nekoliko porodica je privremeno evakuisano, deljena je hrana, odeća i sredstva za higijenu. Za 117 najteže pogođenih domaćinstava država je odobrila novčanu pomoć u ukupnom iznosu od 28,4 miliona dinara. Zbog duge procedure kasni se sa izgradnjom novih umesto desetak porušenih ili neupotrebljivih kuća, ali je i to pri kraju. Jedni su dobili novac, a drugi će se uskoro useliti u nove domove.

Stevanović ističe da su uz pomoć države i brojnih donatora, humanih i solidarnih prijatelja iz zemlje i inostranstva, kao i mobilizacijom sopstvenih snaga, osposobljeni brojni putni pravci. Od donacije Vlade Japana (18 miliona) obavljeni su važni radovi u koritu i na obalama Jadra. Popravljeni su oštećeni mostovi i nasuto više deonica lokalnih puteva. Urađene su intervencije na vodovodnim, elektro i telefonskim mrežama. U 2015. nastavlja se igradnja obilaznice, a od pomoći iz Ujedinjenih nacija grade se dve brane na ovdašnjim rekama...

- Moglo bi se reći da smo uspeli da „isplivamo”, sad nam valja da svi zajedno širom „razapnemo jedra” i iz sve snage „zaveslamo” napred – slikovito se izražava predsednik Stevanović, izražavajući nadu da će u 2015. godini biti po onoj narodnoj izreci koja kaže da „posle kiše obavezno ogreje Sunce”.

Predsednik još naglašava da Opštini ostaje da se u narednom periodu maksimalno angažuje oko sanacije nekategorisanih, zaseočkih puteva, gde se saobraćaj još uvek otežano odvija, kao i da se u saradnji sa Javnim preduzećem „Srbija vode”, čija je to nadležnost,  ozbiljnije poradi na zaštiti poljoprivrednog zemljišta i drugih dobara od bujičnih vodotoka.

U kontaktu sa građanima koji su njihovi najčešći zahtevi i koliko im se može izaći u susret ?

- Izgradnja i održavanje seoskih puteva, zapošljavanja školovanih kadrova, nevolje socijalne prirode sve većeg broja starih, nemoćnih, usamljenih i osiromašnih, kao i interesovanje i za izgradnju infrastrukturnih objekata koji bi poboljšali uslove života na opštinskoj teritoriji, najbitnija su pitanja za naše ljude. Putevi se sa ovo malo sredstava kojima raspolažemo popravljaju po utvrđenom programu i prioritetima. Predvideli smo brojne olakšice, čak i subvencije, za potencijalne investitore kako bi ih motivisali da ovde ulažu i otvaraju nova radna mesta. Izdvajamo za socijalne programe i podržavamo ideju o otvaranju gerontološkog centra.

Stevanović dodaje da opštinske službe novim projektima neprekidno „bombarduju” resorne državne institucije, donatore i nevladine organizacije, privlačeći potencijalne investitore i tražeći podršku za izgradnju novih asfaltnih deonica širom opštine, zatim za rekonstrukciju starih i preko potrebnih mostove, putnih pravaca i dalekovoda, onda vodovodnih kolektora, sistema za prečišćavanje otpadnih voda...

Agrar i sajamski brendovi - stub razvoja

- Naša dosadašnja politika da agrar bude stub razvoja opštine, a Sajam šljiva sredstvo za promociju sopstvenih resursa, nije samo deklarativna. Budžetska stavka za poljoprivredu u poslednjih nekoliko godina sve je značajnija. Sada je na kraju godine čak i preteklo para jer nije bilo dovoljno programa. Već duže vreme zajedno sa voćarima proširujemo zasade za po 50-100 hektara godišnje. Subvencionišemo i ovčarstvo. Sajam nam je pomogao da kroz minulih devet izdanja promovišemo najvrednije što imamo i započnemo brendiranje proizvoda od šljiva. To ćemo činiti i ubuduće na putu ka ostvarenju najvažnijeg strateškog cilja, a to je da do 2020. godine Osečina bude razvijena opština sa dobro organizovanim otkupom poljoprivrednih proizvoda, snažnim preduzetništvom i sopstvenim brendovima od voća koje će imati zaštićeno geografsko poreklo, na čemu se već uveliko radi.