Miloš Radović i muzičari sa članovima kolektiva Biblioteke (foto: Dragan Savić)
17.03.2015, 12:35
Samo publika fali
Bariton Miloš Radović iz Kragujevca profesor muzike, koji je solo pevanje završio u klasi čuvene primadone Radmile Bakočević, održao je u Osečini, u pratnji klavira i gitare, dosta uspešan koncert najvećih hitova starogradskih pesama, romansi i evergrina pd nazivom „Pesmom da vam kažem”.
- Svojim čudesnim glasom odveo je (ili vratio) publiku u svet i vremena puna romantike, emocija i ljubavi, budeći najtananija osećanja i pretvarajući ih u bljesak istine na sceni – čuli smo posle koncerta pomalo poetične kritike od nekoliko ovdašnjih dama, koje nisu krile svoje veliko zadovoljstvo što su iskoristile priliku da se te večeri nađu među malobrojnom publikom u bioskopskoj sali.
Na žalost, brojni meštani Osečine i okoline i ovog puta su izostali sa lepog kulturnog događaja u svojoj sredini, uprkos vidnom oglašavanju na javnim mestima, zatim obaveštavanju na lokalnoj radio-stanici, čak i pozivanju putem dostavljanja pozivnica. Propustili su šansu da uz, zaista, skromnu cenu ulaznica (samo 200 dinara), uživaju u lepim pesmama i muziciranju.
Ali, neshvatljivo slaba poseta nije obeležje samo ovog koncerta. U Osečini se to već previše često dešava kada su u pitanju minule jeseni i zime baš učestali sadržaji koje uspeva da organizuje, osmisli ili pokrene ovdašnja Narodna biblioteka, jedina ustanova u oblasti kulture na opštinskoj teritoriji. Naime, slično je bilo i nekoliko dana ranije, kada je povodom Dana žena ovde gostovao pesnik Cvetko Vilotić iz Krupnja i održao, takođe divno, muzičko-poetsko veče „Senke tuge”. U sali se (i tada) našlo jedva dvadesetak posetilaca, manje više jednih te istih na svim sličnim priredbama u Osečini...
Bez obzira na sve, svaku pohvalu zaslužuje upornost koju Narodna biblioteka pokazuje na podizanju kvaliteta života na prostoru svog delovanja. A rezultati će, valjda, biti vidniji kada posete budu bolje, s obzirom na to da je trenutno najveća mana lokalnom kulturnom bitisanju to što na kvalitetnim predstavama jedino (ili najviše) fali – publika.