Vanja Udovičić u poseti Sajmu šljiva (foto: Đorđe Đoković)
28.08.2015, 15:12
Mladi da nastave tradiciju u šljivarstvu
Otvarajući danas Sajam šljiva u Osečini ministar za sport i omladinu Vanja Udovičić pozvao je mlade u Podgorini da nastave tradiciju u gajenju tog voća na putu Srbije u Evropsku uniju (EU) kako bismo bili prvi (u toj proizvodnji) u Evropi. Udovičić je pritom izrazio zadovoljstvo činjenicom da se gotovo pola izvoza šljive iz Srbije ostvari u Podgorini i preneo utiske sa nedavnog puta u Milano (Italija), gde se na ESPO, na štandu Srbije, kako je rekao, razgovaralo „samo o šljivi (i Podgorini), njenom mirisu i ukusu“.
“Ono što je zadatak svih nas je da mlade zadržimo u svojim domovima, na imanjima, da tu ostanu i pokušaju da unaprede ono što im je ostavljeno. Imate čime da se hvalite i imate na šta da budete ponosni. Srbija nije poznata samo po sportu i talentovanim naučnicima već i po šljivi koja je bila i mora da ostane srpski brend”, rekao je Udovičić.
Ministar je, inače, prvi put bio u ovom delu Srbije, a u Osečinu je, pretpostavljamo iz opravdanih razloga, zakasnio 50 minuta, pa se, na preko 35 stepeni Celzijusa, gotovo pola prisutnih građana razišlo ili se sklonilo u hladovinu u obližnje uzgostiteljske objekte.
Danas su za najbolje izvozne rezultate, po podacima Privredne komore Srbije (PKS), na Sajmu šljive nagrađeni „Jovanović voće“ iz Osečine za suvu, odnosno „Tehno Božići“ iz Šapca za sirovu šljivu. Nagrađeni za najbolje rezultate na ovogodišnjoj smotri biće poznati u nedelju predveče.
Predsednica Turističke organizacije Srbije, Gordana Plamenac kazala je kako je EU prepoznala prednosti saradnje zemalja Regiona - Slovenije, Hrvatske i Srbije i pozvala predstavnike naše i susednih država da sarađuju i u unapređivanju proizvodnje šljiva i proizvoda od šljiva.
O značaju te proizvodnje govorio je Nenad Stevanović, predsednik Osečanske opštine, koji je podsetio kako je pre nekoliko dana Osečina dogovorila saradnju sa Opštinom Blace, kod Prokuplja, takođe šljivarskim krajem Srbije, u nastojanjima da se ta proizvodnja unapredi da još viši nivo.
On je podsetio kako u Podgorini ima oko miliona stabala šljive, te da je godišnja proizvodnja oko 20.000 tona šljive. „Šljiva je naša ’kraljica voća’, ona je naš brend, naš adut i naša šansa. Mi šljivu poštujemo i kada rodi i kada ne rodi!“, dodao je Stevanović.
Sajam šljive je i ove godine okupio oko 50 proizvođača tog voća i oko 200 izlagača poljoprivredne mahanizacije i opreme, od ambalaže za šljivu i rakiju do lampeka, kaca i mini sušara. Uz domaće, prisutni su i izlagači iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore, kao i gosti iz Rusije, Francuske, Austrije i Portugalije. Među domaćim firmama, više nego do sada, prisutne su kompanije iz Vojvodine, iz Subotice, Rume, Vrbasa, kao i beogradske i šabačke firme. Takođe, uz sirovu i suvu šljivu, sve više je i proizvoda od šljiva – od rakije i sokova, do slatkog, džema i pekmeza, šljivanih kolača... Tu su i proizvođači meda, prodavci zdrave hrane, narodnih rukotvorina...
Sve je počelo još sinoć „poselom kod lampeka“, opaljena je i prangija, moguća je vožnja fijakerom u koji su upregnuta dva odnegovana „zekana“, čiji su amovi ukrašeni „k’o u srećna vremena“. Biće tu u naredna dva dana i defilea varoškim ulicama, maskenbala, koncerti Marinka Rokvića i Amadeus benda. Sreli smo i goste iz Slovenije i Hrvatske, koji su u Osečinu stigli sinoć i proveli „besanu noć“. Izdržaće se, nekako – odgovaraju na pitanje starih poznanika, kako je?!
Ugostitelji su prisutni u punom broju, na sve strane. Kafići, kafane i šatre su prepune uprkos visokoj spoljašnjoj temperaturi, ali i unutrašnoj, koju podižu podgorska prepečenica i hladno pivo. Ruke trljaju i zadovoljni trgovci, koji su danas takođe imali dobar pazar – Velika Gospojina je, seljaci su naplatili šljivu (stenlejka je 30 dinara kilogram, čačanske sorte za rakiju su po 20 dinara kilogram) – ima se, može se!
Dok napuštamo kompleks oko Sportskog centra i Doma kulture, gde se na Sajmu šljiva sve i događa, odjekuje muzika iz jedne od kafana „...Vratiće se laste rano u proleće, ali moja draga neće...“, a mlađi čovek što lumpuje, s rukama u vis podignutim, sam' to čini!