Glumica večeri Dunja Vlahek (foto: Dragana Nedeljković)
15.11.2015, 14:43
BAŠ, ali BAŠ
Osma smotra najboljih amaterskih pozorišta sa prostora bivše Jugoslavije, Repasaage fest, ušao je u samu završnicu. Poslednja, šesta po redu takmičarska predstava „BAŠ, ali BAŠ“, koja predstavlja BiH, biće izvedena večeras na sceni Doma kulture. Reč je o komadu Gradskog pozorišta Mrkonjić Grad, po tekstu Peđe Trajkovića i u postavci Dušana Bilića. „BAŠ, ali BAŠ“ je tragikomedija o nama i našim naravima, o likovima i ličnostima sa naših prostora. Sve mane društva i licemerje, srebroljublje, nerad i neobrazovanost isplivaće na površinu u „nedemokratskom kraljevstvu“ ove bajke za odrasle.
Strah i nada
Pretposlednjeg, petog takmičarskog dana Osmog Repasaž festa za Okruglim stolom kritike govorilo se o predstavi „Dnevnik Ane Frank“, urađenoj po istoimenom tekstu Alberta Heketa i Frensis Gudrič, u izvođenju Gradsko Kazališta iz Belog Manastira.
Petar Lalić, rodonačelnih Repasaža, predsednik stručnog žirija i voditelj razgovora za Okruglim stolom kritike je istakao da je „Dnevnik Ane Frank“ simbol straha i nade, simbol stradanja jevrejskog naroda i simbol holokausta.
-Moji prvi utisci o predsavi su da je reditelj Cvetin Aničić napravio izuzetno zanimljivu predstavu i da u njegovoj postavci ne dominiraju surovi realizam i bekstvo od stvarnosti, već koreografska scenografija, kao hor u antičkoj drami. Jači od straha, od stradanja i smrti su nada i žudnja za životom, koje Ana ispoljava, a što nam odvlači pažnju od stvarnosti. U tim trenucima, kako bi nas vratilo u surovu stvarnost, protutnji voz, čuju se pucnji i drugi elementi straha, koje glumci doživljavaju na različite načine. Jedni neurotično, neko ga shvata za privremeno, a kroz predstavu provejava lajt motiv: оvo neće dugo trajati. Međutim, kroz muziku osećamo da će tragedija brzo doći. To je ono što je dominiralo, kao i slike koje pokušavaju da radost življenja pretpostave strahu od umiranja – najpozitivniji su motivi izvedbe. Reditelj je imao vrlo uverljivu postavku: kako na simboličan način dočarati amplitudu između života i smrti – bio je nadahnut u pojašnjenju predstave iz Belog Manastira Petar Lalić.
Mlada Dunja Vlahek, učenica drugog razreda srednje škole, nametnula se, prema Lalićevim rečima, pojavom, ona zrači. A toj pojavi su kontrast deportacija i smrt kao neminovna stvarnost.
- Radili smo na predstavi godinu dana. U početku mi je bilo mnogo teško, dok nisam pročitala knjigu „Dnevnik Ane Frank“, a posle toga mi je bilo znatno lakše da se uživim u lik i, mislim, odigram dobro - iskrena je Dunja Vlahek.
O radu sa rediteljem govorio je Aleksandar Momčilović, koji je u predstavi bio smireni i racionalni Oto Frank.
- Sa njim je veoma teško raditi, a predstavu smo radili veoma dugo, jer je reditelj mnogo zahtevan. Dugo smo se uživljavali u uloge – rekao je Aleksandar Momčilović.
O predstavi je govorio i Milan Bosiljčić, član ovog žirija, profesor i pesnik sa Uba.
- Imao sam utisak da vi i niste glumci. Ispred mene su se nalazili ljudi na psiho – terapiji. Prikazali ste psiho-dramu, terapeutski kod koji je iznad života. Naime, u vašem izvođenju „Dnevnik Ane Frank“ je vsta terapije, a likovi su unakaženi besmislom i nisu našli protivtežu, već ravnotežu u besmislu. Inače, svi rediteljski alati: oštirina, jednostavnost i mističnost, bili su dobro nabrušeni – istakao je Bosiljčić.
Žiri piblike, koji sačinjavaju glumci ubskog pozorišta: Snežana Jovanović, Mirjana Simić, Vladimir Tadić i Vojislav Raonić za glumca večeri jednoglasno je izabrao Dunju Vlahek, Anu Frank u predstavi, dok je zahvalnicu za učešće na „Repasažu“ Radovan Puletić, direktor Ustanove za kulturu i sport uručio predstavniku Gradskog Kazališta Zoranu Hermanu.