Veče sećanja na Gordanu Kosanović (foto: Miroslava Kojić)
Veče sećanja na Gordanu Kosanović (foto: Miroslava Kojić)
09.08.2016, 18:32

Sećanje na glumicu Gordanu Kosanović

č: | fb:

Trideset godina nakon smrti, biblioteka u Ljigu upriličila je veče sećanja na Gordanu Kosanović, prerano preminulu glumicu, koja je zavičajno bila vezana za selo Dići u ljiškoj opštini.

 

Gordana Kosanović rođena je u Valjevu, 8.8.1953.godine. Njen otac Boža Kosanović bio je iz Petrinje, majka Radovinka, rođena Ivković, iz Dića kod Ljiga. Prve četiri godine provela je kod Milorada i  Mašinke Ivković, dede i babe, u živopisnom selu svoje majke.

 

Posle školskih i gimnazijskih dana u Petrinji, u Hrvatskoj, kao đak generacije upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Ognjenke Milićević, zajedno sa Bogdanom Diklićem, Zlatom Petković, Ljiljanom Stjepanović, Lazarom Ristovskim, Snežanom Savić, Radošem Bajićem.

 

Gordanu Kosanović kao Lenka

Gordanu Kosanović kao Lenka (Foto: Iz porodičnog albuma)

Gordana je prvi put na filmu igrala 1976. godine u “Vrhovima Zelengore” Zdravka Velimirovića. Te godine dobija i ulogu u filmu „Čuvar plaže u zimskom periodu“ u režiji Gorana Paskaljevića. Igrala je u filmovima „Osvajanje slobode“ u režiji Zdravka Šotre i „Usijanje“ Bore Draškovića i “Piknik u Topoli”. Iste godine sa kolegama sa klase Petrom Zecom, Mirjanom Ojdanić, apsolventima režije, osniva pozorište „Dvorište“ u kome će iste godine igrati ulogu Helene u predstavi “San letnje noći” u režiji Petra Zeca.

U Ateljeu 212 igrala je u predstavi „Svadba“ Ljubomira Draškića, ulogu Lenke Duđerski u „Santa Maria Della Salute“ u režiji Nikole Jevtića, a ostvarila je još nekoliko ozbiljnih dramskih uloga.

 

1981.odlazi u Milhajm, u Teatar na Ruru, kod reditelja Roberta Čulija, Italijana iz Milana koji je u malom nemačkom industrijskom gradu stvarao novo pozorište i u kojem je ona bila vodeća glumica, odigravši za pet godina glavne uloge u predstavama Elektra, Bog, Galeb, San letnje noći, Kazimir i Karolina, Tartif, Mušica, Novi proces.

Većina Gordaninih predstava rađenih u Teatru na Ruru snimljena je i emitovana na nemačkoj televiziji. Jedino nije sačuvana  njena poslednja predstava Lulu, koju je igrala tri meseca pre smrti, teško bolesna.   

 

Umrla je na svoj rođendan 8.8.1986.godine i po sopstvenoj želji, sahranjena u Dićima pored svoje bake Mašinke.

Posle njene smrti, pozorište u Milhajmu ustanovilo je nagradu “Gordana Kosanović” koja se dodeljuje svake druge godine.

Veče sećanja na Gordanu Kosanović

Veče sećanja na Gordanu Kosanović (Foto: Miroslava Kojić)

             

Radoš Bajić kao Gordanin pobratim, juče je sa njenim mužem Dragom Majkićem, profesorom matematike u penziji iz Lazarevca, sinom Milošem i majkom Radovinkom  položio cveće na Gordaninu večnu kuću. 

Bajić je sinoć bio gost ljiške biblioteke, gde je veoma emotivno govorio o svojoj drugarici Gordani Kosanović, vrsnoj glumici, koja je za desetak blistavih godina stekla ime i u evropskim okvirima, kao najbolja mlada glumica. Zajedno su igrali u nekoliko pozorišnih predstava, najpre u diplomskoj predstavi “Ptičje kupalište” u Ateljeu 212 , i u jednom filmu.

Ljiška biblioteka u svom zavičajnom fondu čuva sećanje na glumicu Gordanu Kosanović. Poseduje fotografije glumice, neke i neobjavljivane, iz porodičnih albuma, publikaciju koju je izdalo pozorište u Milhajmu posle njene smrti, isečke iz novina, na srpskom i nemačkom jeziku, video materijal o glumici, koji je poslala njena sestra Milica Kosanović iz Soluna. Deo fonda iskorišćen je za video prezentaciju lika i umetničkog opusa tragične heroine Gordane Kosanović, kako ju je nazvao Radoš Bajić.     

 

Veče sećanja na Gordanu Kosanović

Veče sećanja na Gordanu Kosanović (Foto: Miroslava Kojić)

 

 

 

 

 

 

Aktuelno

Izjava za odabrane medije (foto: www.leparecvaljeva)
Saopštenje Pre 9 sati 56 minuta

UNS: MUP treba jednako da tretira sve medije

Udruženje novinara Srbije protestuje zbog toga što mnogi valjevski novinari nisu pozvani na sastanak, u kome su učestvovali ministri Ivica Dačić i Darko Glišić i predstavnici štabova za vanredne...