19.09.2016, 07:00

Državna sekretarka kočila izgradnju deponije Kalenić

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je 5. septembra donelo rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu izgradnje Regionalne deponije komunalnog otpada "Kalenić" čime je, praktično, uklonjena i poslednja prepreka pred ulazak u završnu fazu realizacije tog projekta.

 

Naime, rešenje je ključni i jedini dokument koji je nedostajao nosiocu projekta - Regionalnom centru za upravljanje otpadom "Eko Tamnava" sa sedištem na Ubu, kako bi se raspisao tender za izvođača radova i apliciralo za sredstva iz IPA fondova Evropske unije. Rešenje i Studija o proceni uticaja na životnu okolinu sastavni su deo dokumentacije za gradnju i izvođenje projekta.

 

Lokacija deponije Kalenić (Foto: Miroslav Jeremić)

Povodom dobijanja saglasnosti, predsednik Opštine Ub Darko Glišić i direktor preduzeća "Eko Tamnava" Zoran Petrović održali su konferenciju za novinare, gde su istakli važnost ovog dokumenta za svih 11 lokalnih samouprava koje zajednički grade Regionalnu deponiju. Tada je rečeno i da je Studija u poslednjih par godina bila najveći kamen spoticanja i dokument oko koga su  ministarstvo i preduzeće "Eko Tamnava" lomili koplja, dok je Petrović tvrdio da bez obzira na to što je projekat Regionalne deponije suštinski bio spreman za realizaciju i prošle jeseni, pojedini članovi administracije resornog ministarstva su ga opstruisali, tačnije bivša državna sekretarka Stana Božović i njen savetnik Milan Stevanović, potkrepljujući to činjenicom da je pomenuto rešenje doneto nakon godinu i više dana od zakonom utvrđenog roka, što je i osnovni razlog kašnjenja sa realizacijom projekta.

 

"Preduzeće je 13. jula prošle godine predalo ministarstvu na ocenu svu neophodnu dokumentaciju i projekat. Rok im je bio mesec dana da donesu rešenje, bilo pozitivno ili negativno, a evo prošla je godina i mesec dana od tada. Tehnička komisija ispred ministarstva je 2015. godine dala pozitivno mišljenje na  Studiju, ali su ga oni držali u fioci. Državna sekretarka, koja donosi i potpisuje rešenje, to je prećutala i nije htela da ga dostavi, obrazlažući da se čeka procena rizika ovoga i onoga. Samim tim, čim nije dostavila rešenje o prihvatanju ili neprihvatanju Studije i nije htela da ga uradi i potpiše, što preduzeće ne bi sumnjalo da se radi o bojkotu i opstrukciji? To bi išlo u nedogled da nije formirana nova Vlada i na čelo Ministarstva poljoprivrede došao ministar Branislav Nedimović koji je otklonio ono što je problem. U ovom rešenju nema ni jedne jedine primedbe od strane ministarstva niti tehničke komisije na Studiju o proceni uticaja deponije Kalenić na životnu sredinu", navodi Petrović uz ocenu da je nedopustivo da se projekat stopira, jer se svih 11 opština uključenih u zajednički poduhvat izgradnje deponije "gušе u smeću".

On takođe smatra da je važno znati kako je sve počelo, da se ne bi ponovilo.

Na izradi projektne dokumentacije za Regionalnu deponiju radi se od 2005. godine. Zaključkom ministarstva iz 2012. godine, projekti koji su urađeni do tada nisu bili upotrebljivi, iako ih je ministarstvo prethodno prihvatilo. Prema rečima Petrovića, nesporazumi sa resornim ministarstvom počinju pomenute godine, kada je donet zaključak da mikro lokacija predviđena za deponiju, koja se nalazi na prostoru napuštenih rudnika RB "Kolubara" u Kaleniću  nije dobra i da treba da se izmesti 200 metara jugozapadno od planirane lokacije, što je zaustavilo ceo projekat iako se u tehničkom pogledu nije dobilo ništa novo.

 

Nakon toga, ponovo se pristupilo izradi studija i idejnih projekata i sva neophodna dokumentacija završena je u periodu od 2013. do 2015. godine.

"Ministarstvo je pre dolaska ministra Nedimovića uvek iznalazilo neke razloge i probleme i tražilo dodatne akte koje treba dostaviti, a preduzeće je sve te njihove zahteve i želje ispunjavlo na jedan maksimalno korektan način. Glavni problem nastupa onog trenutka kad su svi potrebni akti i idejni projekti završeni, kada je reviziona državna komisija dala pozitivno mišljenje svima njima i ostalo je da se donese rešenje na ovu Studiju o uticaju projekta na životnu sredinu. Tih 200 metara što je predviđeno zaključkom ministarstva u prethodnom periodu je ispoštovano za tu mikrolokaciju. Na 50 hektara, kolika je površina lokacije za deponiju, 200 metara na jednu ili drugu stranu ne znači ništa, ali je urađeno kako je rečeno", navodi  Petrović.

Zoran Petrović (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Međutim, ministarstvo je i nakon pomeranja lokacije imalo primedbu na  hidrodinamičku studiju uticaja podzemnih voda na telo deponije, koja se implementira u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a koju su, po svim pravilima i standardima, uradili eminentni stručnjaci, na čelu sa dr Dušanom Polomčićem, profesorom Rudarsko-geološkog fakulteta. Direktor "Eko Tamnave" dodaje da iako je studija bila opravdana i moglo se ići u dalju proceduru, državna sekretarka, koja je u međuvremenu smenjena i njen savetnik naložili su da se preispita kvalitet urađene dokumentacije i  procena hidrodinamičke studije, kao i da se uradi procena rizika.

 

"Neko je angažovao ’Džaspers tim’, neku ekipu stručnjaka, koji su napravili predlog, a ujedno i završnu verziju procene rizika, gde je trebalo izdefinisati da se studiji da negativna ocena kako bi i ovaj projekat, kao i prethodni od 2012. godine, pao u vodu i definitivno mu se uništili svi tragovi. Mi ne znamo ko je angažovao ’Džaspers’, mislimo da je ministarstvo, što nije praksa, jer onaj ko treba da angažuje nekoga za studiju upravo je investitor, odnosno preduzeće ’Eko Tamnava’. Na moje pitanje na prvom i poslednjem skupu sa bivšom sekretarkom Stanom Božović zbog čega je to tako, ona je rekla da je mišljenja da će ’Džaspers tim’ dati negativnu ocenu o proceni rizika i da ja svim predstavnicima opština saopštim da od projekta neće biti ništa. Mislim da je najveća greška to što oni nisu znali gde se nalazi ta lokacija i kako izgleda, a trebalo je nešto da naprave na njoj. Posle toga, poslao sam jedno otvoreno pismo na brojne adrese, od premijera Vlade Srbije do svih tehničkih službi i obrađivača projekta, u kome sam ih upoznao sa ovim problemima. Na kraju se to isplatilo i zahvaljujući predsedniku ubske opštine Darku Glišiću i velikom razumevanju i pomoći ministra Nedimovića, kao i podršci revizione državne komisije i eminentnih stručnjaka, a preko njih 50 je bilo uključeno u izradu projekatne dokumentacije, konačno smo dobili rešenje i saglasnost na Studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu", izlaže anatomiju celog slučaja Zoran Petrović.

 

Uz podsećanje da je Regionalna deponija 2014. godine dobila status projekta od državnog značaja, ističe da je osim pribavljanja rešenja i saglasnosti na studiju, veliki problem bio i vratiti poverenje lokalnih samouprava, jer ceo postupak prikupljanja dokumentacije predugo traje. Sada su konačno ispunjeni svi preduslovi za ulazak u završnu fazu, kojom će se dugoročno rešiti problem deponija u 11 opština. U Kaleniću će komunalno smeće odlagati Valjevo, Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina, Ub, Vladimirci, Koceljeva, Lazarevac, Obrenovac i Barajevo.

 

Da bi se apliciralo za sredstva iz IPA fondova EU, sledeći korak je da preduzeće "Eko Tamnava", zajedno sa ministarstvom i Kancelarijom za evropske integracije, pripremi tendersku dokumentaciju, a da se paralelno uradi i glavni projekat. To sve treba da se završi do kraja godine, kako bi u 2017. otpočeli radovi na izgradnji deponije. Plan je da se do 2019. godine projekat stavi u funkciju sa jednom kasetom za odlaganje otpada, koja će biti dovoljna u narednih 30 godina.