16.11.2016, 16:59

Beštiću uručena plaketa "Raša Plaović"

U okviru pratećeg programa 9. Repassage festa, Ustanova za kulturu i sport sinoć je u pozorišnoj sali Doma kulture organizovala tradicionalno Veče dobitnika nagrade "Raša Plaović", koja je ove godine pripala Slobodanu Beštiću za ulogu Tomasa Bernharda u predstavi "Moje nagrade", u režiji Maje Pelević.

 

Nagradu koja nosi ime jednog od najznačajnijih srpskih pozorišnih umetnika rođenog na Ubu zajednički dodeljuju Narodno pozorište iz Beograda i Opština Ub za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u sezoni. Pred ubskom publikom, Beštić je izveo ovu monodramu zasnovanu na društveno kritičkoj i autorefleksivnoj zbirci eseja Tomasa Bernharda i sa neopisivom lakoćom, svojom glumačkom samouverenošću i ubedljivošću plenio scenom, a dugotrajni aplauz prisutnih pokazao je da je prvak Drame Narodnog pozorišta s pravom poneo glumačku nagradu "Raša Plaović".

 

Puletić i Beštić (Foto: Dragana Nedeljković)

Nakon predstave, direktor Ustanove za kulturu i sport Radovan Puletić je u ime Opštine Ub Slobodanu Beštiću uručio plaketu sa likom Plaovića. Obraćajući se publici, on je izjavio da ne deli mišljenje Tomasa Bernharda, koji u komadu preispituje dobijene nagrade.

"Moj stav nije kao Benhardov. Ja sam isuviše sujetan glumac, pa volim nagrade. Kod nas, nagrada 'Raša Plaović' je jedna od najznačajnijih glumačkih nagrada, jer dobitnici, tako kažu, obično postaju bardovi i doajeni. Ne osećam se kao bard i doajen, ali imam iza sebe puno uloga i puno iskustva na ovim daskama, koje zaista u mom životu jesu sve i ja živim za ove daske. Zato mi je uvek drago i divno se osećam kada neko prepozna i nagradi nečiji rad i trud. Nisu nagrade uvek tako pravedne i nekada se osećamo nepravedno uskraćeni, a nekada samo svesni da neku dobijemo i kada je nismo zaslužili, ali ja imam utisak da je ova nagrada došla u pravom trenutku, jer predstavlja jednu prekretnicu u mom radu. U svojim pojedinim ulogama bavio sam se istraživanjem na jedan drugačiji način, a u monodrami je kruna jedne vrste pozorišta - verbalnog teatra, gde se zahteva jasna misao, dobra govorna radnja, ono u čemu je Raša Plaović bio majstor, tako da posle ovakvog rada nagrada sa njegovim imenom za mene zaista označava prekretnicu. U suštini, predstavlja mi jedan podstrek i potvrdu da neko prepoznaje ono što čovek radi i zašto pokušava da živi. Ja živim za scenu, za daske i zaista im dajem sebe, tako da mi je ova nagrada prirasla srcu i veoma mi je draga", rekao je aktuelni laureat nagrade "Raša Plaović" na Večeri dobitnika u ubskom Domu kulture.

 

 

Neki novi klinci

 

Zavesa na deveti međunarodni festival najboljih dramskih amaterskih ostvarenja sa prostora nekadašnje SFRJ, Repasaage fest biće spuštena sutra uveče, dodelom nagrada i predstavom u čast pobednika "Dragi moj lažljivče" Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

U takmičarskom delu, izvedeno je šest predstava iz pet republika bivše Jugoslavije: Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i dve i Srbije, jer je Makedonija otkazala učešće, pa je pored vranjanske predstave "Vođa", koja je pobedila na Republičkom takmičenju amaterskih pozorišta u Kuli, u glavni program uvrštena i račanska "Beogradska trilogija". Odluka stručnog žirija festivala biće poznata sutra, ali smo pre toga sa njima razgovarali o opštim utiscima kada je 9. Repasaž u pitanju.

 

Olga Dimitrijević (Foto: Dragana Nedeljković)

 Dramatur Olga Dimitrijević, predsednica žirija kaže da je pomalo iznenađena izvedenim predstavama.

"Gledali smo više konzervativniji festival i prikaz predstava u pozorišnom smislu. Videli smo neke predstave koje su odskakale od toga i imale i jak rediteljski koncept i jedno razmišljanje o pozorištu koje je blisko profesionalnom bavljenju. Ali, sa druge strane, deo predstava se oslanjao na jedan dosta staromodni jezik i to je nešto što me malo iznenadilo, tako da je to moj prvi utisak što se tiče festivala", rekla je Dimitrijević uz objašnjenje da ne bi bilo loše što se predstave oslanjaju na staromodni koncept da su izvedene onako kako treba. Prema njenom mišljenju, sam kvalitet izvođenja je dosta različit, tako da neke predstave nisu bile na adekvatnom nivou, a neke druge jesu.

 

Kao prijatno iznenađenje izdvaja to što je Repasaž pokazao koliko je amaterski pozorišni život bitan u različitim, manjim sredinama široim stare Jugoslavije.

 

"Sve pozorišne trupe koje smo imali priliku da vidimoi i da razgovaramo sa njima rade u gotovo nemogućim uslovima, sa sredstvima koja su ispod svakog minimuma, a opet se i dalje iz entuzijazma i pored svih svojih dnevnih poslova, bave pozorišnim amaterizmom", rekla je Olga Dimitrijević.

 

Robert Raponja (Foto: Dragana Nedeljković)

Pozorišni reditelj i vanredni profesor na umetničkoj Akademiji u Osijeku Robert Raponja smatra da je za ovakve festivale važno to što se na njima vidi različitost tematskih pristupa amaterskom kazalištu.

"Amaterizam u svakoj sredini na neki način želi biti u korak sa savremenim zbivanjima i referirati se, da li tumačeći uzroke ili posledice. Videli smo šest zanimljivih predstava i ono što se da osetiti jeste da je u amaterizmu problem pristup dramskom tekstu, pa ga izbegavaju. Bolje su one predstave koje na neki način nastaju u grupama koje i pišu za vlastite izvedbe, kao što su to Hrvati i Slovenci radili, ili da rade adaptacije, i to vrlo uspešno, kao što je predstava 'Vođa' iz Vranja to imala. Zagovarač sam amaterizma, pogotovo mlađih grupa koje smo ovde imali priliku videti i tu se negde formiraju moguće budući profesionalci, koji imaju volje, energije i htenja da se onda usmere na studije glume ili režije", ističe profesor Raponja.

 

Dodaje da  pamti "vrhove amaterskih produkcija" u staroj Jugoslaviji, koje su ga nekada znale iznenaditi i potresti, jer su bile drugačije i izazovnije.

 

"Ovde su me dve predstave, na neki način, pozitivno iznenadile. Predstava 'Vođa' iz Vranja me je jako zaintrigrirala u svojoj energičnosti, a 'Beogradske priče' srednjoškolaca iz Mojkovca na razini izvedbe. To su neki novi klinci, neka nova energija, neke nove vibracije sa scene i mislim da je jako veliki kvalitet", iznosi svoje viđenje Robert Raponja, uz konstataciju da sa festival odlazi zadovoljan.

 

Željko Hubac (Foto: Dragana Nedeljković)

Dramski pisac Željko Hubač, direktor Drame Norodnog pozorišta u Beogradu podseća da drugi put učestvuje na Repasažu. Prvi put to je bilo 2008. godine, kada je bio voditelj Okruglog stola kritike drugog festivala. Upoređujući tadašnje i ovogodišnje predstave, kaže da nema pada u kvalitetu.

 

"Vi, naravno, ne možete uvek da imate identičan kvalitet, jer je to presek produkcije koji postoji u toj godini, ali suštinski gledano ono što je za mene najvažnija poruka ovogodišnjeg festivala jeste to da je veliki broj mladih ljudi krenuo put pozorišnog amaterizma, što nije bila prilika ranijih godina. Mi smo navikli na dobre pozorišne trupe iz nekih mesta poput Valjeva, gde smo imali prekaljene amatere. Sada su predstave pune srednjoškolaca, koji imaju jedan novi entuzijazam, novu energiju koja pleni i to je ono što me jako obradovalo i zbog čega mislim da amaterizam ima perspektivu", izjavio je Hubač, dodajući da potpuno razume dramske amatere za koje je svaka predstava, sama po sebi, podvig, jer su se svi učesnici festivala  manje -više žalili da rade u nepozorišnim uslovima i da predstave sklapaju od štapa i kanapa.