23.02.2017, 10:50

Još tri neophodna dokumenta

Ub će sutra biti domaćin sastanka predstavnika Švedske razvojne agencije, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i preduzeća "Eko Tamnava" na kome će se precizirati svi detalji u vezi finansiranja i izrade tri neophodna dokumenta za početak realizacije projekta Regionalne deponije "Kalenić". 

To su projekat za dobijanje građevinske dozvole i tenderska dokumentacija za deponiju, kao i revizija Regionalnog plana za upravljanje otpadom.

 

Izradu tri navedena i ključna dokumenta finansira Švedska razvojna agencija kroz PEID program podrške Srbiji razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine. Dobijanje građevinske dozvole predstavlja poslednju etapu za operativno izvođenje radova na investiciji Regionalne deponije, sistema za upravljanje otpadom za svih šest opština Kolubarskog okruga, Vladimiraca i Koceljeve iz Mačvanskog okruga i beogradskih opština Barajevo, Lazarevac i Obrenovac.

 

Kako saznajemo od Zorana Petrovića, direktora "Eko Tamnave", preduzeća zaduženog za izgradnju ovog projekta, u narednih desetak dana trebalo bi da bude potpisan Memorandum, gde će biti definisani dalji koraci od izrade pomenute dokumentacije do faze otpočinjanja radova na lokalciji u Kaleniću. Memorandum će potpisati predstavnici Kancelarije za evropske integracije, ministarstva poljoprivrede, finansija i građevine, "Eko Tamnave" i 11 lokalnih samouprava uključenih u projekat Regionalne deponije.

 

Prezentacija švedske opreme

 

U organizaciji Preduzeća "Eko Tamnava", u Klubu Doma kulture na Ubu održana je prezentacija opreme švedske kompanije "Presona", koja se bavi proizvodnjom presa za baliranje otpada. Pored predstavnika ubske opštine i njenih službi za zaštitu životne sredine, prezentaciji su prisustvovali i predstavnici Skupštine preduzeća “Eko Tamnava”, ako i komunalnih preduzeća iz 11 opština okupljenih oko projekta Regionalne deponije.

 

Iznoseći osnovne karakteristike opreme "Presona", vlasnik kompanije Hannes Tschirpke, rekao je da je ona, pre svega, dugovečna i rentabilna za održavanje.

 

"Više od 70 godina bavimo se proizvodnjom opreme za recikliranje i uprvaljanje otpadom, a preko 30 godina  proizvodimo i kompjuterizovane mašine. Naš fokus je na kvalitetu. Mi smo na području bivšeg Sovjetskog saveza prodavali mašine sedamdesetih i osamdesetih godina, koje i dalje rade. Ali, Švedska nije jeftina zemlja i naša oprema ne spada u jeftiniju. Međutim, pored dugovečnosti  na kojoj insistiramo, troškovi rada naših mašina su jako niski. Zbog toga, kroz uštedu na troškovima i na energiji, naša mašina se daleko više isplati od ostalih", rekao je Hannes Tschirpke  o prednostima opreme kompanije „Presona“, koja je našla kupce u 40 zemalja sveta.

Prezentacija švedske opreme (Foto: Milovan Milovanović)

Tokom prezentacije, Tschirpke je ukazao da u većem delu Švedske nema uopšte smeća, zbog čega su primorani da je uvoze  iz inostranstva, kako bi nastavili svoj program reciklaže smeća za proizvodnju energije. Efikasan sistem za sortiranje otpada i sistem reciklaže je do sada doprineo da samo dva odsto smeća u zemlji završi na deponijama, zbog čega su Šveđani već godinama među svetskim zelenim prvacima.

 

Upitan šta zemlje poput Srbije, sa niskom ekološkom svešću, sa velikim brojem divljih deponija i zagađenom životnom sredinom treba da urade kako bi krenule zelenim putem skandinavske nacije, Hannes Tschirpke je odgovorio:

 

"Morate da verujete da se ljudi menjaju. O značaju zaštite životne sredine i upravljana otpadom decu već počinjemo da učimo u predškolskom uzrastu. Mora se ljudima reći da ako sad baci plastičnu flašu, njegov čukununuk će zapeti za nju u šumi i naći je u takvom obliku kakva je i da treba razmišljati za naredne generacije. Treba ljudima objasniti prednosti recikliranja i da je to nešto pod moranje, zato što otpad  ne sme da završi na njivi, u šumi ili reci".

Prezentacija švedske opreme (Foto: Milovan Milovanović)

On je takođe naglasio da to nije lak i brz proces, već je do sadašnjih rezultata Švedska došla nakon trideset godina edukacije i unapređenja procesa upravljanja otpadom. Odgovornost i građana i države je podjednaka.

 

"Opština i država moraju da da urade svoje, jer ako je recikliranje komplikovano, ljudi će izbegavati to da rade. Isto tako, ako morate daleko da nosite smeće ili nešto od otpada, biće im lakše da bace pored puta. Znači, i ti centri moraju da se organizuju. Obostrano to funkcioniše, ne samo sa jedne strane", ukazao je vlasnik švedske kompanije "Presona".