25.02.2017, 10:03

Elena je izlečena zahvaljujući transplataciji kostne srži

U okviru februarske akcije dobrovoljnog davanja krvi, Institut za transfuziju krvi Beograd, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) i Opštinska organizacija Crvenog krsta su prvi put na Ubu organizovali i prijavljivanje u Registar davalaca kostne srži Srbije.

 

Odluku da će biti donori kostne srži u toku akcije donelo je 24 Ubljana, koji su se nakon davanja uzorka krvi iz vene za HLA tipizaciju i popunjava prijavnog lista i medicinskog upitnika priključili nacionalnom Registru, gde se nalaze podaci o osobama spremnim da pomognu i koji se zovu prema potrebi.

 

Za većinu obolelih od leukemije i drugih malignih bolesti krvi, jedina realna nada za oporavak je transplatacija kostne srži od zdravog davaoca. Kada je nekom bolesniku neophodna transplantacija, u Registru se traži davalac koji je sa njim podudaran. Da bi olakšali ovo traženje, Registri velikog broja zemalja, među kojima je i Srbija, udružili su se u Svetski registar davalaca kostne srži.

 

Ivana Stanojlović (Foto: Dragana Nedeljković)

Glavni pokretač i promoter kampanje "Davalac kostne srži – nada koja traje" je Ivana Stanojlović iz Paljuva, predstavnica NURDOR-a za ubsku opštinu, čija je ćerka Elena bolovala od najmalignije dečje leukemije i koja je izlečena zahvaljujući transplataciji kostne srži, dobijene od starije sestre Nevene. Transplatacija je obavljena februara 2011. godine, kada je Elena imala svega osam meseci, a Nevena osam godina.

 

"Bez transplatacije, Eleni su doktori davali samo dva meseca života. Na našu sreću, Elena i Nevena bile su sto posto podudarne. U to vreme, ne samo da smo brinuli o bolesnom detetu, već smo strahovali i za drugu ćerku, iako su nam doktori garantovali da za nju ne postoji nikakva opasnost. Bogu hvala, sve je prošlo bez komplikacija. Tri meseca nakon transplatacije, prvi put smo sa porodicom bili u roditeljskoj kući, gde leže deca koja primaju terapiju. Tu je Nevena upoznala Amru, njenu vršnjakinju, koja je čekala da joj nađu davaoca kostne srži. Njih dve su se sprijateljile i mnogo zavolele, ali je Amri svakim danom bivalo sve lošije. Nevena me je tada pitala: 'Mama, da li mogu da dam koštanu srž za moju drugaricu Amru? Mene ništa ne boli, a njoj ću spasiti život'. Nažalost, Amra nije dočekala donora", priseća se Ivana izuzetno teškog perioda za svoju porodicu. 

 

Budi i ti nečija nada

 

Duga borba za maleni život i Elenin pobednički put ka ozdravljenju transplatacijom kostne srži, Ivanu su motivisali da se angažuje oko animiranja svojih sugrađana da se prijave u Registar davalaca kostne srži. Ističe da članovi udruženja NURDOR već nekoliko godina pokušavaju da podignu svest o potrebi doniranja kostne srži i ukažu koliko je važno da potencijalnih davalaca bude što više, jer se time šanse povećavaju.

 

Idealani davaoci su najbliži rođaci (rođeni brat ili sestra), ali se i oni ne podudaraju uvek, a da bi transplantacija bila uspešna, neophodno je da donor i bolesnik budu stopostotno kompatibilni. Pošto samo oko 30 posto bolesnika ima podudarnog člana familije, za većinu se lek traži u Registru. Zbog toga, sa porastom broja davalaca u Registru, povećava se verovatnoća pronalaženja podudarne osobe za doniranje, što je jedina nada pacijentima koji čekaju transplantaciju.

“Priključivanje Registru ne košta ništa, ali za nekog drugog to može biti cena života” upozorava Ivana, dodajući da bi bila najsrećnija bila kada bi je pozvali da da kosnu srž i spasi nečiji život. Takođe obaveštava da će na Ubu od sada, u svim narednim akcijama davanja krvi, mnogo organizovanije i lakše moći da se pristupi nacionalnom Registru davalaca kostne srži.  

 

Deo kampanje "Davalac kostne srži – nada koja traje" je, osim roditelja, i podmladak Stanojlovića. Sada petnaestogodišnjakinja i zauvek mala, a velika heroina Nevena, jedna od najmlađih donora kostne srži, presrećna je, kaže, što je njena seka danas zdrava devojčica i što nosi njenu DNK. Maleni junak, sedmogodišnja Elena, koja je pobedila opaku bolest zahvaljujući transplataciji kostne srži dobijene od Nevene, sa reklamnih flajera kampanje jednostavnom porukom upućuje apal: "Moja sestra – moja nada! Budi i ti nečija nada!"

 

 

Ivana i Suzana (Foto: Dragana Nedeljković)

Kampanju je podržala i njihova tetka, a Ivanina rođena sestra Suzana Blažić. Iz Lajkovca, gde je udata, došla je na Ub kako bi se među prvima upisala u Registar kostne srži. Klubu humanih ljudi pridružila se jer može, a iznad svega želi da pomogne onima kojima je transplantacija kostne srži jedina šansa za izlečenje. 

 

Rak je bolest cele porodice

 

S obzirom na to da je akcija prijavljivanja u nacionalni Registar davalaca kostne srži prvi put održana na Ubu, Ivana je zadovoljna odzivom i smatra da brojka od 24 ljudi, koliko ih je u jednom danu donelo odluku da će biti donori, vraća veru u plemenitost.

 

Na našu konstataciju da je uspehu ove, ali i nekoliko prethodnih humanitarnih akcija umnogome sama doprinela svojim angažovanjem, trudom i upornošču, Ivana odgovara:

"Kada je mojoj Eleni bila potrebna pomoć, mnogo mi je značila podrška ljudi iz NURDOR- a. Majke dođu u moju sobu, a ja u tom trenutku očajna, u strahu za svoje dete. A one mi pruže utehu i nadu svojim pričama da se njihovo dete pre par godina od iste bolesti izlečilo. To jako puno znači, to je ono što meni i danas daje snagu da se uključujem i pokrećem humanitarne akcije, a posebno one koje se tiču malignih bolesti kod dece.

Treba da nas bude što više dobrovoljnih davalaca, da pomognemo kako i koliko možemo, a ne da okrećemo glavu kada vidimo neko dete sa ćelavom glavicom. To nije nešto što se dešava nekome tamo, to je nešto što se, nažalost, dešava svima nama. Rak nije bolest pojedinca, rak je bolest cele porodice. Tu strada cela porodica, ne samo onaj ko boluje. I nije fraza kada kažemo da naše malo nekome znači mnogo.

Nova hemato-onkološka klinika u Nišu je pravi primer za to, jer je izgrađena isključivo donatorskim sredstvima, a sada prikupljamo novac i za njeno opremanje. Priključite se nama roditeljima, koji ni uprkos svom bolu i paklu kroz koji smo prošli i strahu koji će ceo život biti u nama, ne odustajemo od borbe i pomoći drugima", iznosi svoja iskustva i motive za aktivizam tridesetdvogodišnja Ivana Stanojlović, koja pored Nevene i Elene, ima i ćerku Nedu (2012).

Elena, Nevena i Neda Stanojlović (Foto: Dragana Nedeljković)

 

Pre ove akcije, Ivana je nedavno, sa nekoliko plemenitih prijatelja i saradnika, uspešno organizovala i aukciju ručnih radova povodom Svetskog dana dece obolele od raka, kada su u okviru kampanje "I ja se borim" Ubljani prikupili 154.000 dinara za završetak izgradnje novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu.

 

Na prvoj liniji borbe za kvalitetno lečenje mališana obolelih od raka, za njihovo srećnije detinjstvo i osmehe "zlata vredne u bolesničkoj sobi", pokrenula je i organizovala još nekoliko kampanja, koje su nesebično i u velikom broju podržali i drugi humani Ubljani. 

 

Ubljani u akciji I ja se borim (Foto: Dragana Nedeljković)